Stvorena hibridizacijom domaće samonikle kajsije i mađarske najbolje (Magyar Kajszi) 1952, čačanska pljosnata je za sortu priznata 1975. godine. Selekcionar je bio dr Staniša A. Paunović.
Stablo čačanske pljosnate je srednje bujno, sa piramidalnom krunom. Deblo je tamnije boje sa malo ispucalom korom. Letorasti su crvenkaste boje. Rodne grančice su kratke, lepo obrasle rodnim drvetom. Internodije su dužine 2,5-3 cm. List je više okrugao, neznatno izdužen, srednje nazubljen. Lisna drška je crvenkaste boje, dužine oko 4 cm, sa srednje razvijenim žlezdama crvenkaste boje. Cvet je krupan, ružastog oblika, svetloružičaste boje. Svi delovi cveta su normalno razvijeni. Samooplodna je. Umereno i redovno rađa, zahteva standardnu zaštitu od bolesti i štetočina. U sušnim godinama se dešava da plodovi dosta opadnu neposredno pre zrenja.
Plod je srednje krupan, prosečne mase od 33 do 45 g, visine 49 mm, širine 41 mm i debljine 36 mm, pljosnato izdužen (eliptičan), sa šavom u vidu linije crvene boje koji deli plod na dve jednake polovine. Peteljkino udubljenje je plitko. Pokožica ploda je narandžastožuta, a dopunska crvena boja sa sunčane strane je intenzivno karmin. Mezokarp je žute boje, slabo sočan, više suv, vrlo prijatnog ukusa i arome. Sadrži 16,5% rastvorljivih suvih materija, 13,9% ukupnih šećera i 1,31% kiselina.
Čačanska pljosnata je dobra za sušenje. Plod je vrlo lepog izgleda. Koštica se odvaja od mezokarpa, prosečne je mase 2,9 g. Jezgra je slatka. Peteljka je kratka.
Sazreva krajem treće dekade juna.
Sorta umerene bujnosti i rodnosti. Daje plodove atraktivnog izgleda, ujednačenog oblika, pogodne za sušenje i druge vidove prerade.
Izvor: Institut za voćarstvo
Foto: Institut za voćarstvo
