Čajetina želi da bude prva eko opština u Srbiji

171

Iz Opštine Čajetina, čiju planinu Zlatibor godišnje poseti više od 300.000 turista, najavljuju da im je primarni cilj da postanu prva eko teritorija u Srbiji.

– U opštini Čajetina, što je retkost u Srbiji, više nema divljih deponija, a čitava teritorija opštine, uključujući urbane i ruralne mesne zajednice, komunalno je opremljena – navodi se u saopštenju Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

Od aprila 2017. godine ta opština učestvuje u Programu „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“ koji finansira Vlada Švedske i realizuje SKGO.

Podrška se plasira kroz pet najznačajnijih programskih oblasti zaštitu životne sredine, unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou, EU integracije i međunarodnu saradnju, rodnu ravnopravnost i prevenciju i upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou.

Aktivnost tog programa odvija se kroz direktnu podršku unapređenju usluga za građane i privredu, kroz opštinske pakete podrške određenom broju lokalnih samouprava sa fokusom na zaštitu životne sredine.

Osim opštine Čajetina, paketi podrške sprovode se još u osam lokalnih samouprava i to u oblasti upravljanja otpadom u Leskovcu i Golupcu, zatim na temu sprovođenja ispitivanja zadovoljstva korisnika komunalnih usluga sa preporukom unapređenja rada u Zrenjaninu, Žitištu, Sečnju, Novom Bečeju, Novoj Crnji i u sferi saradnje opština na zaštiti i održivom korišćenju jezera Ćelije u okviru paketa podrške Kruševcu.

– Za SKGO saradnja sa Švedskom asocijacijom regiona i opština (SALAR) i kolegama i partnerima iz Švedske izuzetno je važna, pre svega zbog iskustava na polju zaštite životne sredine koje od njih možemo da dobijemo. Za nas kao organizaciju, a pre svega za naše opštine i gradove članice, ta tema je značajna zato što će jedinice lokalne samouprave morati da iznesu veliki teret evropskih integracija u oblasti zaštite životne sredine – rekao je programski direktor SKGO za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti Miodrag Glupčević.

Učešćem u programu podrške u oblasti zaštite životne sredine, opština Čajetina dodatno je, kako se navodi, edukovala svoje kadrove, ojačala kapacitete i infrastukturu i donela strateške dokumente neophodne za realizaciju primarne selekcije i odgovornog upravljanja otpadom.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović rekao je da je svestan činjenice da je neophodno promeniti svest građana i da je potrebno krenuti sa edukacijom lokalnog stanovništva u čemu su imali značajnu podršku projektnog tima.

– Nakon toga, morali smo da obezbedimo infrastukturu za pravilno selektovanje otpada i da postavimo kontejnere, koji se uredno prazne i da se smeće odvozi i deponuje onako kako zakon to predviđa – rekao je Stamatović.

Rukovodilac komunalne službe Komunalnog javnog preduzeća „Zlatibor“ i koordinator projekta Vera Blagojević rekla je da je opštini najveća pomoć od tog projekta činjenica da su postali samostalni u izradi lokalnog plana upravljanja otpadom.

Iz opštinskog budžeta finansirana je, kako se navodi, nabavka tri namenska kamiona za odvoz i presovanje otpada i 400 plastičnih kontejnera za smeće, napravljena su tri reciklažna ostrva, a izgradnja četvrtog planirana je do kraja godine.

Dodaje se da ukoliko sve bude teklo prema planu, očekuje se izgradnja reciklažnog dvorišta, pored koga će se uskoro naći i kompostana.

U toku je izrada Studije izvodljivosti za uklanjanje animalnog otpada sa teritorije Čajetine i Užica, koju takođe finansira vlada Švedske.

– Za Čajetince je od presudnog značaja za dalji tok realizacije projekta bila studijska poseta Švedskoj, kada su svi akteri, od predsednika opštine, menadžmenta i radnika komunalnog preduzeća i predstavnika građana Čajetine bili u prilici da u praksi vide kako izgleda „švedski model“ upravljanja otpadom.

Švedski ambasador Jan Lundin, svoju zemlju vidi, kako se navodi, kao pouzdanog partnera Srbiji na njenom putu ka integraciji u Evropsku uniju (EU), a pitanje ekologije jeste jedno od gorućih problema.

– Na ovom složenom pitanju potrebno je raditi godinama. Srbija je krenula tim putem, uz podršku Švedske i EU. Dobra vest je da je probleme sasvim moguće rešiti i to u nekoliko narednih godina, a napredak je vidljiv – rekao je Lundin.

Očekuje se, kako se navodi, da do 2022. godine, zahvaljujući uticaju tog programa, lokalne samouprave u Srbiji budu bolje pripremljene za pridruživanje EU, sa poboljšanim uslugama, unapređenim dijalogom sa ključnim akterima i efikasnijom i transparentnijom lokalnom administracijom, koja funkcioniše shodno principima dobre uprave i rodne jednakosti.

Foto: Turistička organizacija Zlatibor


reklama