Berba borovnica i malina je u završnoj fazi. Uprkos visokoj ceni, proizvođači su bili suočeni sa padom prinosa zbog suše, grada i nedostatka berača. Stručnjaci kažu da je ove godine rodilo samo 40 odsto zasada, a elementarne nepogode desetkovale su prinos i za narednu godinu.
Pre petnaest godina Milijanovići su bili pioniri u Srbiji sa velikim komercijalnim zasadom borovnica. Proizvodnju godinama unapređuju agrotehničkim dostignućima, raste prinos, ali berača je sve manje.
– Dok je bila samo malina u berbu su dolazili srednjoškolci i studenti. Starijih nije bilo. Evo ja imam situaciju – ženu od 73 godine, koja više bere od mlađih – navodi Ljubiša Milijanović, proizvođač borovnica iz Arilja.
Iako je ušla u osmu deceniju, Gordana Zdravković kaže da zbog uslova i zarade već sedam godina bere kod Milijanovića.
– Poštuju nas i cene. Smeštaj kao smeštaj je super, tako reći hotelski, nema šta da kažem. Imala sam iskustvo gde sam radila, gde je bio takav da ni životinju ne bi čovek vezao unutra – navodi Gordana Zdravković iz Niša.
Uprkos problemima, sve više mladih po školovanju unapređuje porodične zasade, a veliki broj proizvođača kaže da je bolje biti gazda na selu, nego siromah u gradu.
– Mislim da su subvencije u podizanju novih zasada korisne, jer zasade treba podmladiti i mislim da ima prostora. Ne očekujem neko posebno novo širenje zasada, ali zamena starih zasada bi dobrodošla u unapređenju proizvodnje maline – navodi Radosav Raković, stručnjak za zaštitu bilja iz Trešnjevice.
Željko Mutavdžić, proizvođač malina, navodi da je rod malo podbacio, ali da je manje više cena to nadoknadila.
– A što se tiče sledeće godine, ne mora da bude ova cena, ali da bude približna – dodaje Mutavdžić.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, apeluje na malinare da jedan mali deo profita izdvoje za nabavku protivgradnih mreža, za zanavljanje zasada sa novim sadnim materijalom.
– A mi ćemo im za sve to dati pola para – dodaje Nedimović.
Dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za jagodičasto voće navodi da sertifikovanog i kvalitetnog sadnog materijala ima vrlo malo.
– I preporuka je da se ne subvencioniše ono čega nema. Ali proizvođačima u svakom slučaju je za preporuku da se malo veća pažnja posveti postojećim zasadima – navodi Leposavić.
Potražnja na svetskom tržištu za jagodičastim voćem raste, ali pored prinosa sve je manje domaćih sezonaca, zbog čega voćari sve više razmišljaju o angažovanju berača iz dalekih zemalja.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay, Unsplash