Uoči početka žetve cena pšenice počela je da varira i pada, što će se verovatno odraziti i na tržište u Srbiji. Za sada je poznato da su u Srbiji, protekle nedelje, prvi berzanski ugovori za pšenicu novog roda zaključivani po ceni od 38 dinara za kilogram bez PDV-a, kao i da gotovo da nije bilo tražnje za žitom iz prošlogodišnjeg roda, čije su zalihe velike. I izveštaj Produktne berze u Novom Sadu pokazuje da se u međuvremenu pad cena nastavio na stranim berzama.
Analitičari kao uzrok ovakve situacije sa cenama vide u najavljenom izvozu iz Ukrajine i visokim prinosima u Rusiji. Ovome treba dodati strah od recesije i očekivanja od žetve u Evropi i SAD, piše portal „Agrarhojte”. Za novu žetvu u Evropi cene su smanjene za 16 evra po toni dok je na čikaškoj pojeftinila za oko šest odsto i na najnižem je nivou u poslednja dva i po meseca. Dodatnom padu su doprinele najave o mogućem izvozu ukrajinskih zaliha za koje iz EU i SAD stižu privremena skladišta, ali i najavljeni pregovori oko izvoza preko Crnog mora. Ujedinjene nacije su pozvale Rusiju, Ukrajinu i Tursku da se dogovore o rutama. Sastanak bi trebalo da bude održan tokom sledeće sedmice u Istanbulu.
Očekuje se dogovor o otvaranju tri koridora iz crnomorske luke Odesa, što bi omogućilo prevoz ukrajinskih i ruskih poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, raniji plan Brisela o kopnenom prebacivanju zarobljenih zaliha ukrajinskog žita sve više se komplikuje. Protekle nedelje objavljeno je da Nemačka planira da uspostavi probni koridor za izvoz ukrajinskog žita železnicom, izjavila je nemačka ambasadorka u Ukrajini Anka Feldhuzen.
– U bliskoj budućnosti izvoz ukrajinskog žita preko luke Odesa nije moguć, tako da treba raditi na mogućnosti izvoza preko Poljske. Nemačka planira da to omogući uz pomoć nemačkih železnica. Radimo s ukrajinskim partnerima na sprovođenju takvog probnog transporta – rekla je Feldhuzenova.
EU je pojačala napore za uspostavljanje „koridora solidarnosti” za transport ukrajinskog žita kopnenim putem, jer je brine moguća prehrambena kriza ukoliko isporuke ne stižu na odredište. Ukrajina, veliki proizvođač žitarica, ne može da izvozi žito morskim putem zbog rata koji se vodi u toj zemlji, a procenjuje se da je između 22 i 25 miliona tona žitarica trenutno zaglavljeno u ukrajinskim lukama. Zapadne zemlje optužuju Rusiju da blokira ovaj izvoz, dok Moskva kaže da je za to kriva ukrajinska vojska jer je minirala luke.
Trenutno se radi na opcijama za izvoz ukrajinskog žita kopnom, ali prema rečima nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, malo je verovatno da će sve žito moći da se izvuče.
– Jasno je da na kraju definitivno nećemo moći da izvučemo sve žito, ali ako uspemo barem nešto od toga različitim rutama, to bi pomoglo da se spreči globalna kriza hrane – kazala je Berbokova po dolasku na sastanak ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu.
Ona je navela da Berlin trenutno pregovara s Rumunijom i Poljskom o mogućim načinima spasavanja ukrajinskog izvoza.
Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izjavio da će Moskva garantovati nesmetan prolaz brodova koji prevoze ukrajinsko žito ako Kijev očisti svoje luke od mina ili da može da obezbedi izvoz robe preko luka pod ruskom kontrolom, kao što su Berdjansk i Mariupolj.
Istovremeno, žetva je već počela u pojedinim evropskim državama, a u većini je na pragu. Najveći proizvođači pšenice prijavljuju da će prinosi zbog velike suše ove godine biti manji od očekivanih.
Rojters prenosi kako bi rani toplotni talas u Francuskoj i Španiji mogao dodatno da optereti useve pšenice posle sušnog proleća. Velike gubitke useva mogla bi da ublaži kiša koja se najavljuje za ovu sedmicu u celom regionu, kao i pad temperature. Predviđanja su da će rod hlebnog zrna u Francuskoj biti između 33 i 34 miliona tona, što je pad u odnosu na prošlogodišnjih 35,5 miliona. Slabije su prognoze i za Nemačku, Poljsku i Rumuniju, a ranije je pad prinosa najavila i Italija.
Rumunski ministar poljoprivrede Adrijan Česnoju nedavno je izjavio da će zbog nepovoljnih vremenskih prilika i većih troškova uzgoja prinosi biti umanjeni, ali da će ta zemlja i dalje imati dovoljne količine za izvoz. Bugarska očekuje dobru žetvu, a Velika Britanija prošlogodišnje rezultate.
Izvor: Politika
Foto: Envato