Cene hrane u Crnoj Gori od jula 2019. godine, prema podacima Monstata, porasle su za 44 odsto i nastavljaju da rastu, a trgovci za to krive uvoznike i rast troškova, iako prema poreskim prijavama njima značajno raste i prihod i profit, pišu podgoričke „Vijesti“.
Vlada CG je u martu ove godine, u saradnji s trgovačkim lancima, pokrenula kampanju „Stop inflaciji” tokom koje su snižene cene za neke robne marke, ali je ona kratko trajala i već u aprilu su cene nastavile da rastu.
Iz Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma, unutar kojeg se nalazi i podresor trgovina, nisu odgovorili na pitanje „Vijesti“ da li prate rast cena u maloprodajama, da li su zabrinuti zbog nastavka inflacije, i da li planiraju nastavak akcije „Stop inflaciji” ili donošenje nekih drugih mera kojima bi se zaustavio ili ograničio rast cena.
Navode da iz Ministarstva nisu odgovorili ni na pitanje da li do rasta cena dolazi zbog takozvane „uvozne inflacije” ili su visoke marže uvoznika, veletrgovaca i prodavaca u maloprodaji.
U Crnoj Gori, kažu, niko se ozbiljno nije bavio istraživanjem uzroka inflacije, za razliku od Hrvatske čija je Narodna banka u naučnom istraživanju utvrdila da je glavni razlog inflacije povećavanje marži uvoznika i trgovaca u želji da povećaju profit. Centralna banka Crne Gore uradila je „Dijagnostičku analizu inflacije”, u kojoj su naveli da je inflacija u Crnoj Gori pod dominantnim uticajem globalnih faktora, u prvom redu rasta cena hrane i nafte na međunarodnom tržištu, ali bez jasnog matematičkog dokazivanja takve tvrdnje.
Da ova tvrdnja CBCG nije tačna pokazuju i podaci Monstata, da je u svakom mesecu postojao rast mesečne inflacije, osim nakratko u martu, iako su tokom protekle dve godine cene goriva, kao i berzanske cene žitarica, uljarica i drugih roba, značajno i padale, a da to nije uticalo na cene u crnogorskim marketima.
Takođe, stoji u analizi „Vijesti“, cene nisu bile u padu ni kada je Vlada prepolovila iznose akciza na gorivo, i ukinula ili smanjila PDV na osnovne životne namirnice.
Tržište je u Crnoj Gori slobodno i Vlada nema zakonske mogućnosti da ograničava cene, iako je konkurencija vrlo ograničena da se naruči kod uvoznika hrane, gde jedna firma može da zastupa skoro sve brendove jedne vrste proizvoda.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović je u “Bojama jutra” TV „Vijesti“ kazao da cena goriva utiče na cenu maloprodajnih robnih usluga, ali da to „ne može biti nikome, pa ni crnogorskim oligarsima, vlasnicima maloprodajnih lanaca alibi da imaju najveće marže u Evropi što je notorna činjenica”.
On je rekao i da kada su bile smanjene akcize na gorivo, nije bilo adekvatnog odgovora privrede i maloprodajnih lanaca smanjenjem cena svojih proizvoda.
Analiza cena prehrambenih proizvoda sa sajtova trgovačkih lanaca u Crnoj Gori i regionu pokazuje da su cene većine proizvoda značajno veće u Crnoj Gori nego u Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok su izjednačene ili malo veće nego u Hrvatskoj.
Prema podacima Monstata o domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji može se zaključiti da Crna Gora potrebe za hranom iz domaćih izvora pokriva sa svega oko 15 odsto, tako da je značajno uvozno zavisna. Cene uvoznih proizvoda ne mogu biti niže od zemlje iz koje se uvoze, ali ne bi trebalo ni da budu po nekoliko puta veće, stoji, između ostalog, u analizi „Vijesti“.
Napominje se da je prosečna neto zarada u Crnoj Gori u julu 2019. godine iznosila 511 evra, dok je sada u julu iznosila 797 evra, što je rast od 55 odsto.
U istom periodu cene hrane, prema Monstatu, povećane su za 44 odsto, odnosno većina rasta tih zarada je u međuvremenu obezvređena.
Prosečna penzija je za isti period povećana za 41 odsto, sa 288 na 406 evra. Do ovog procentualnog rasta najviše je došlo zbog povećanja minimalne penzije sa 145 na 280 evra, odnosno za 94 odsto. Ostale penzije su povećane kroz redovna usklađivanja za oko 25 odsto, odnosno značajno niže od rasta cena hrane. Tako da je ovaj rast cena najviše ugrozio najstariju populaciju, koja svoja skromna primanja najviše i koristi za kupovinu namirnica.
Potrošačka korpa Monstata je od jula 2019. godine do juna ove godine povećana sa 646 na 818 evra, odnosno četvoročlanoj porodici je za preživljavanje potrebno 170 evra više nego pre tri godine.
Foto: Freepik, Pixabay, Envato
