Najnoviji podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je došlo do ponovnog rasta otkupnih cena teladi i junadi u Srbiji. Predsednik Udruženja za tovnu junad Čedomir Keco u razgovoru za biznis.rs kaže da cena teladi raste jer nema ponude.
– Imamo situaciju u Srbiji da je mala ponuda teladi i da nije ravnomerna u odnosu na interes dobavljača za obnavljanje tova. Tako se ciklično javljaju potražnja i kupovina, a to utiče na povećanje cena jer nema dovoljne ponude. Zbog toga uvozimo telad iz Rumunije. Cene teladi iz mlečnog govedarstva su oko 350 evra po komadu, a sa druge strane cena vrste simentalac kreće se od 600 do 650 evra u zavisnosti od težine – navodi Keco.
On ističe da su zbog visokih cena kukuruza, kao i nedostatka kabastih hraniva, mnogi poljoprivrednici odustali od gajenja teladi, ali da je takođe neophodno i strpljenje da bi se ova proizvodnja isplatila.
– Ponovo će u Evropi i svetu krenuti veća potražnja za junećim mesom, ali su mnogi domaći proizvođači nažalost odustali od tova. Događa se da je u Evropi mnogo manje utovljene junadi, a turistička sezona se još nije zahuktala – objašnjava Keco.
On navodi da je potražnja najveća u toku letnje turističke sezone, kada veliki broj turista odlazi, na primer, u Tursku gde je u ponudi najviše juneće meso.
– Ako zbog geopolitičke situacije u Turskoj bude 10 miliona turista više ove sezone, a inače ih ima oko 30 miliona, zamislite koliko će biti potrebno samo junećeg mesa. Da bi se zadovoljile potrebe takvog tržišta neophodan je uvoz koji je iz mnogih evropskih zemalja poput Poljske, Litvanije, pa čak i Rumunije ove godine zatajio – naglašava predsednik Udruženja za tovnu junad.
Prema njegovim rečima, glavni problem je to što su destinacije sa jeftinom junadi udaljene po osam hiljada kilometara poput Brazila, Čilea ili Argentine, odakle su čak i arpaske zemlje snabdevale svoje tržište.
Cena junadi porasla je ne samo u Srbiji već i u svetu, gde se kreće od 2,9 do 3,2 evra, a neke tovne rase i od 3,4 do 3,5 evra za kilogram.
– Očekuje se velika nestašica junećeg mesa, naročito sledeće godine, ali se baš zato isplati baviti uzgajanjem jer su otkupne cene visoke i postoji potražnja – naglašava Čedomir Keco.
Kada je reč o stanju u Srbiji, on smatra da situacija nije obećavajuća, s obzirom na to da se sa nekadašnjih 14.000 gazdinstava broj odgajivača smanjio na 9.600.
– Sada je broj grla, odnosno broj junadi u tovu, u odnosu na broj odgajivača u proseku šest grla po farmi. Većinu ponude čine male, takozvane socijalne farme, čije postojanje nije opravdano ekonomski niti njihovi vlasnici vode računa koliko košta taj tov, već proizvode junad za sezonu, pred prolećnu setvu. Tada prodaju recimo 4-5 bikova. To su oblici pomoćnog finansiranja, što često utiče na cenu kvalitetne junadi. Mali proizvođači prodaju samo da bi prodali i cena bude nerealno niska, tako da su oni koji se ozbiljno bave uzgojem u problemu – zaključuje predsednik Udruženja za tovnu junad Čedomir Keco.
Država daje subvencije od oko 15.000 dinara po grlu. Podsticaji se ostvaruju na osnovu zahteva koji se podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja. Zahtev se podnosi posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu podnosi najviše do tri zahteva.
Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. juna tekuće godine.
Izvor: biznis.rs
Foto: Envato
