Cene poljoprivrednog zemljišta u Južnobačkom okrugu i dalje su najviše u Srbiji. Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda ( RGZ), za drugi kvartal ove godine, prosečna cena hektara u ovom delu Vojvodine bila je 11.700 evra što je rast u odnosu na 10.400 evra, u istom periodu 2020.
Sledi Severnobački okrug gde su cene bile, u proseku, 9.550 evra, u Severnobanatskom 7.600 evra za hektar, u Južnobanatskom iznose 7.250, a u srednjem Banatu 6.900, što je malo skuplje nego prošle godine, ali jeftinije nego 2019.
Ipak, u ostalim krajevima Srbije stanje na tržištu oranica nije ni približno onom na severu zemlje. Cene poljoprivrednog zemljišta u Šumadiji, zapadnoj, južnoj i istočnoj Srbiji, kao i u beogradskom regionu su u stagnaciji pa i u padu, u poslednje tri godine.
U tim krajevima zemlje prosečne cene hektara kreću se od 2.750 evra (u južnoj i istočnoj Srbiji) do 3.700 u beogradskom regionu.
Ovi iznosi za plodnu vojvođansku zemlju sve su bliži, ako ne i viši, u odnosu na mnoge države Evropske unije. Prema poslednjem izveštaju evropske statistike cene poljoprivrednog zemljišta u državama članicama znatno se razlikuju.
Kako je nedavno objavio portal „Agroklub”, u Hrvatskoj se i dalje mogu kupiti ornice za manje od 4.000 evra po hektaru. Prosečna cena u toj zemlji je 3.395 evra i najniža je u Evropskoj uniji. Navodi se, ipak, da će hrvatsku zemlju za dve godine moći da kupuju i stranci, zbog čega cene već sada počinju da rastu. Pojedine parcele koštaju 15.000 evra za hektar.
Istovremeno, hektar u Holandiji, prema poslednjoj evropskoj statistici, u proseku košta gotovo 70.000 evra. U Italiji je 34.156, dok je u Sloveniji već upola manja cena. Hektar zemlje u Španiji i Grčkoj kreće se u proseku oko 12.000 evra, a u Bugarskoj i Rumuniji oko 5.000. Za manje od 4.000 evra zemljište se može kupiti u Letoniji i Estoniji.
Ovo su prosečne cene po državama, dok zemljište u nekim plodnim regionima pojedinih zemalja treba platiti i nekoliko puta više nego na nivou države, što je slučaj i u Srbiji.
Inače, izveštaj RGZ-a pokazuje da je u ukupnom trgovanju nepokretnostima u Srbiji učešće poljoprivrednog zemljišta bilo 12 odsto.
Broj prometovanih nepokretnosti u drugom kvartalu ove godine bio je za 87 odsto veći u odnosu na isti kvartal 2020. ili za 40 u odnosu taj period 2019. godine.
Trendovi učešća različitih vrsta nepokretnosti u ukupnom prometu nisu se znatnije menjali od 2019., naglašava se u zaključku.
U drugom kvartalu 2021. najviše je trgovano stanovima, građevinskim zemljištem, stambenim objektima i poljoprivrednim zemljištem. Ipak, u ukupnom prometu, učešće poljoprivrednog zemljišta bilo je u padu za dva odsto, u odnosu na isti period prethodne godine.
Kada se uporedi isti period 2020. u Nišu je zabeleženo najveće povećanje obima prometa zemljišta – građevinskog za 131 odsto i poljoprivrednog za 129%.
Naglašava se i da su svi pokazatelji i rast prometa bili očekivani, zbog pandemije i okolnosti koje su postajale prošle godine. Iz RGZ-a podsećaju da je drugo tromesečje 2020. obeležilo vanredno stanje zbog širenja kovida, kada je usled ograničenja kretanja, tokom aprila, zabeležen drastičan pad aktivnosti na tržištu nepokretnosti.
– Pandemija je znatno uticala na obim prometa na tržištu, ali ne i na uobičajene načine plaćanja. U drugom kvartalu ove godine nepokretnosti su u 85 procenata prometa plaćene gotovinom, a u svega 15 odsto iz kredita. Posmatrano po vrstama nepokretnosti, gotovinom se najviše plaćalo zemljište i to u 99 procenata trgovanja – navodi se u izveštaju o tržištu nepokretnostima RGZ-a.
Izvor: Politika
Foto: Unsplash
