Cene voća niže za 12 odsto nego 2020. godine

37

Cene voća su, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu ove godine bile za 12 odsto niže nego istog meseca prošle godine.

U isto vreme voće je među retkim poljoprivrednim proizvodima koje beleži pad cena, jer su neki drugi artikli poput industrijskih biljki, pre svih soje i suncokreta, doživeli veliki skok od 85 odsto, za 60 odsto je kukuruz bio skuplji ovog maja u odnosu na prošli, povrće za 50 odsto, dok je osim voću jedino još krompiru cena ove godine bila niža i to za čak 60 odsto u odnosu na prošlu.

Zašto je voću cena niža ove godine nego prošle, kada ga (makar ono što je do sada rodilo) nema u dovoljnim količinama, proizvođačima nije jasno jer mnogi među njima nisu imali ni približno dobar rod kao prošle godine, jedni zbog grada koji je prethodnih meseci pogodio Mačvu i deo zapadne Srbije, drugi zbog kiše koje u centralnom delu Srbije, ali i na severu zemlje nije bilo dovoljno.

Malinari se ove, kao i prošle godine nisu bunili za cenu kao nekoliko prethodnih godina jer je ona tokom sezone dostizala cenu od 250 do 300 dinara za kilogram. Ali džabe i cena, kada mnogi od njih je nisu imali ni približno kao prošle godine.

– Mi imamo organsku malinu i cena je bila ove godine 450 dinara. Ali šta vredi, mogu da je plate koliko god hoće kad je nema. Možda ćemo imati rod na nivou od 20 odsto od prošlogodišnjeg i to je tako u celom ovom kraju – kaže za “Danas” Ruža Perišić iz sela Stubo kod Valjeva.

Osim malina u porodičnom gazdinstvu Perišića uzgajaju se i kupine i šljive, ali „mrka kapa“ i što se toga tiče.

– Nije bilo kiše ni grada, ali visoke temperature su uništile rod i listove, trećina malinjaka se osušila, možda će deo preživeti, a sa kupinom još ne znamo šta će biti jer je još zelena, okamenila se i nje neće biti. Šljiva uopšte nije rodila ove godine, ni 10 odsto – napominje Perišić.

Sada će, kako kaže, staviti mrežu na kupine, a sa delom maline što se osušio neće uraditi ništa.

– Ako šta bude bilo braćemo, ali mi smo već stariji, nema ko to više da radi. Kupine ćemo imati još koju godinu, koliko budu rasle, a šljiva imamo nekih 300 stabala, tako da ćemo se time baviti – ističe Ruža.

Problema je dosta, svake godine kada je suša, kao ove, mora da se zaliva, ali ljudi nemaju uslova za to. Dešava se, kaže ona, da mesecima iz vodovoda nemaju vode za zalivanje, te oni sami prave bazene i tako rod spašavaju. Cena maline, ističe Ruža, nije realna, već veštački napravljena zbog nekog poremećaja na tržištu, ali ni od cena kada su dobre oni kao proizvođači nemaju neke velike koristi.

– Sada ko ima mlade sadnice koje bi trebalo da budu spremne za sledeću godinu da rađaju, trebalo bi da se zalivaju, da se spreme za narednu sezonu. Ali sada se već vidi da one nisu onolike kolike bi trebalo da budu i da će i naredne sezone rod biti manji – kaže Ruža Perišić i napominje kako bi malinarstvom trebalo da se bave mladi ljudi, ali da nove generacije to ne žele.

Situacija se neće popraviti, smatra ona, dok se ne smanji broj onih koji se bave poljoprivredom.

Rod i zarada lošiji nego prošle godine bili su i za proizvođače trešanja. Miroslav Simanić, proizvođač trešanja iz Lazareva, kaže za “Danas” da je rod bio slabiji nego prošle godine i da je zarada za bar 30 odsto manja.

– Vremenski uslovi su uticali na to. Noći su bili hladnije, pa rod nije lepo sazreo. Prodaja je išla dobro, cena je bila nekih 200 dinara, a na veliko nekih 150 do 170 dinara – ističe on.

S obzirom na sve, kako kaže, bila je ovo solidna godina, uz zaradu koja je za 30 do 40 odsto manja nego prošle godine.

Simanić kaže da je rod količinski možda bio sličan prošlogdišnjem, ali da je vreme uticalo na to da ne bude kvalitetan kao lane. „Troškovi su pokriveni, a nešto se i zaradilo“, napominje Simanić, koji ima 450 stabala trešnji.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay, Free Images


reklama