Štetočina cigaraš (Byctiscus betulae) napada vinovu lozu, ali i krušku, šljivu, lesku, pitomi kesten, lipu. Hrani se pupoljcima vinove loze i voćaka, a kasnije se hrani na lišću praveći karakteristično oštećenje – izgriza sa lica lista uzdužne pruge, ostavljajući nedirnutu donju pokožicu.
Prezimljava u stadijumu imaga pod korom ili na raznim drugim skrivenim mestima. Jedan deo populacije ne izlazi iz zemlje i tu prezimljava na dubini od 10 cm. Kad se list domaćina potpuno razvije, ženke počinju sa polaganjem jaja – izgrizaju lisnu peteljku i glavne nerve, pa list počinje da vene. Posle toga ženke veoma lako mogu da saviju nekoliko listova u poveću „cigaru“, po čemu je štetočina i dobila ima. Ženke polažu jaja u „cigaru“, prethodno bušeći rupicu u njoj. U jednu „cigaru“ ženka polaže nekoliko jaja. Tokom života napravi nekoliko cigara, tako da za vreme celog života položi 50-60 jaja.
„Cigaru“ pravi od jednog lista vinove loze, od lista kruške upotrebi 4-5 listova, od breze 10-15 listova. Embrionalni razvoj traje oko 12 dana u zavisnosti od temperature i vlage. Ispilele larve se hrane unutar „cigare“, praveći hodnike. Larve tu nastavljaju svoj razvoj čak i kad „cigara“ otpadne. Larveni stadijum traje oko tri nedelje. Odrasle larve izlaze iz „cigare“ u zemlju, gde se preobraze u lutke u kokonu od čestica zemlje, na dubini od 10 cm. Imago se u prirodi javlja tokom maja.
Suzbijanje se sastoji od skidanja i uništavanja fišeka (cigara) zajedno sa larvama i jajima čime se smanjuje napad za sledeću godinu. Odrasle pipe su dobro uočljive pa se takođe mogu skupljati i uništavati.
Najpovoljniji rok za hemijsko tretiranje je u maju, a od insekticida koriste se oni na bazi endosulfana, fentiona, fosalona, fenitrotiona…
Izvor: „Zaštita vinove loze od bolesti, štetočina i korova” (prof. dr Mališa Tošić, prof. dr Kosta Dobrivojević, prof. dr Borivoj Šinžar).