Bilo da je u prahu ili štapićima, cimet se već milenijumima koristi u pripremanju hrane i pića, a zbog brojnih lekovitih svojstva, ozbiljno ga izučava i savremena medicina.

Cimet, kaulin ili cimit, kako se još naziva, jedna je od najstarijih poznatih začinskih biljaka. Da je poseban, pokazuju i rukopisi na sanskritu napisani 2.800. godine pre Hrista, a od starih naroda koristili su ga i Kinezi i Feničani, dok su mu Egipćani našli primeni i u procesu balsamovanja.

Od Evropljana prvi su ga, pre više od pet vekova, „otkrili“ Portugalci kad su zauzeli Cejlon. Urođenici sa ostrva koristili su ga kao lek protiv zamora i za jačanje, a čak su ga i pušili i koristili kao mirisna ulja. U to vreme, cena cimeta je bila neverovatno visoka, poput zlata, pa su Holanđani i Portugalci zbog njega vodili stogodišnji rat. Pri kraju 19. veka cimet je prestao da bude ekskluzivna roba i proširio se po celom svetu.

Ovaj začin dobija se iz malog zimzelenog drveta nalik lovoru. Sam začin je u stvari njegova kora, oguljena s tankih grančica – spoljna kora se oguli i baca, a unutrašnja se uvija u štapiće. Osim u štapićima, na tržištu je prisutan i mleveni cimet.

Zbog izuzetnog ukusa i mirisa, cimet ima široku primenu u gastonomiji, a ništa manje nisu zanemarljiva ni njegova lekovita dejstva. Tako u narodnoj kineskoj medicini cimet ima reputaciju leka za prehladu i grip. Pomaže kod probavnih smetnji, slabe probave, revitalizuje živce i krv. Američki naučnici otkrili su da konzumacija samo pola kašičice cimeta dnevno znatno smanjuje nivo šećera u krvi kod dijabetičara, s obzirom na to da aktivni sastojci kompleksa oligomera katehina i epikatehina cimeta aktiviraju insulin i deluju zajednički s insulinom. Eksperimentalno je dokazano da snižava nivo masti i lošeg holesterola.

Takođe, cimet ima i fungicidno dejstvo jer uništava gljivice i sprečava njihov rast.

U cimetu ima i salicilata koji snižavaju telesnu temperaturu i imaju analgetsko i protivupalno dejstvo. Istraživanja sprovedena o uticaju na trombocite pokazala su da sastojak cimeta sprečava preveliko zgrušanje krvi, koje može da ima štetno delovanje na organizam. U poslednje vreme sve više se govori o antikancerogenom delovanju cimeta, posebno ako se konzumira u kombinaciji sa medom.

Foto: Pixabay