Corona virusna infekcija pasa

27

Corona virusna infekcija pasa je zarazna bolest od koje najčešće oboljevaju štenci, mada mogu oboleti sve rase pasa, a na infekciju su prijemčivi i kojoti i lisice.

Bolest se manifestuje gastroenteritisom, smanjenim apetitom, akutnim povraćanjem, prolivom i dehidracijom organizma. Uginuća su retka, ali mogu da se jave kod mladih štenaca.

Uzročnik bolesti je pasji coronavirus (Canine Coronavirus, CCoV ) koji je drugi vodeći uzročnik dijareje kod pasa. Uzočnik je iz reda Nidovirales, familije Coronaviridae i roda Coronavirus. Pored Canine Enteric Corona virusa koji izaziva prolive, izolovan je i dugi tip pasjeg corona virusa koji uzrokuje respiratorne bolesti kod pasa. Ovaj tip virusa poznat je kao Canine Respiratory Coronavirus i prvi put je izolovan u Velikoj Britaniji 2003 godine iz pluća psa.

Bolest je veoma zarazna, a prenosi se ingestijom uzročnika iz izmeta obolelih ili inaparentno inficiranih pasa ili ingestijom uzročnika iz kontaminirane okoline. Inficirani psi izlučuju virus desetak dana, a intermitentno izlučivanje virusa može trajati mesecima. Bolest se najčešće javlja u zimskim periodima jer je uzročnik otporan na niske temperature. Na infekciju su najosetljiviji štenci stari nekoliko dana i psi koji se drže u lošim uslovima higijene. Virus je veoma rasprostranjen među odraslim psima koji su otporni na infekciju ili imaju blage ili subkliničke infekcije. Nalaz antitela na coronavirus kod mnogih odraslih životinja ukazuje da su mnogi psi bili u kontaktu sa corona virusom.

Posle ulaska u digestivni trakt, virus izaziva akutni gastroenteritis i destrukciju crevnog epitela i mezenterijalnih limfnih čvorova štenaca. Zbog destrukcije crevnog epitela, dolazi do atrofije crevnih resica i malapsorpcije pa nastaje proliv. Najosetljivija su štenad stara nekoliko dana jer virus lako penetrira u nezrele epitelne ćelije creva kod neonatalne štenadi.

Inkubacija bolesti traje oko 5 dana, a klinička slika bolesti dosta varira. Bolest može biti blaga i neprimetna, a u nekim slučajevima ozbiljna i smrtonosna. Virus izaziva gastroenteritis koji je praćen gubitkom apetita, akutnim povraćanjem i prolivom. Telesna temperatura može biti povišena ili normalna, a u kasnijem stadijumu bolesti može biti niža. Proliv može biti žućkasto-narandžaste boje ili crvenkaste sa primesama sluzi ili krvi, neprijatnog mirisa, a konzistencija proliva može biti kašasta ili vodenasta. Povraćanje i proliv dovode do gubitka tečnosti i elektrolita usled čega životinja dehidrira. Bolest je izlečiva i uginuća su retka ali postoji opasnost kod mladih štenaca koji mogu dehidrirati i uginuti. Sekundarne bakterijske infekcije, paraziti ili infekcija drugim virusima mogu zakomplikovati bolest i produžiti njen tok. Bolest traje sedam do deset dana, a prestanak proliva se podudara sa oporavkom crevne sluznice.

Dijagnoza bolesti se postavlja nalazom virusnih čestica u izmetu (elektronska mikroskopija i IF). Izolacija virusa je dugotrajna i rezultati su neizvesni pa se izolacija ne sprovodi kao rutinska metoda. Dijagnoza se postavlja i serološkim metodama (SNT i IF).

Ne postoji specifična terapija protiv corona virusa već se sprovodi simptomatska terapija. Najbitnija je intravenska nadoknada tečnosti i elektrolita kako životinja ne bi dehidrirala. Za sprečavanje povraćanja i proliva daju se antiemetici i antidiareici. Za sprečavanje sekundarnih bakterijskih infekcija daju se antibiotici širokog spektra. Adstrigensi i adsorbensi se takođe mogu koristiti u terapiji.

Nespecifična profilaksa podrazumeva poboljšanje higijene i uslova držanja pasa, naročito u odgajivačnicama. Vakcinacija se sprovodi u 10. i 12. nedelji života. Zbog predpostavke da postoji više sojeva corona virusa i zbog toga što je virus podložan rekombinacijama, vakcinacija se preporučuje kod onih pasa koji su dosta izloženi kontaktu sa drugim jedinkama (na primer psi koji borave u odgaivačnicama ili pansionima za pse, ili psi koji se često izvode na izložbe pasa).

Izvor: veterina.info

Foto: Pixabay


reklama