Nova pravila za proizvodnju i prodaju malih količina proizvoda životinjskog porekla u Crnoj Gori stupila su na snagu 13. avgusta. Uredbom o stavljanju na tržište malih količina proizvoda životinjskog porekla detaljnije su uređeni uslovi pod kojima mala poljoprivredna gazdinstva mogu da proizvode, prerađuju i prodaju sir, kajmak, meso i druge proizvode.
Cilj novih pravila je da se malim proizvođačima olakša poslovanje, posebno onima koji koriste tradicionalne metode proizvodnje ili posluju na područjima sa posebnim geografskim ograničenjima, ali uz očuvanje bezbednosti hrane.
Svi objekti na gazdinstvima koji se bave ovim poslovima moraju biti registrovani kod nadležnog organa za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove. Njihov rad biće predmet službenih kontrola, a registar registrovanih objekata biće javno dostupan.
Uredba omogućava određena odstupanja od pojedinih higijenskih zahteva za objekte koji koriste tradicionalne metode proizvodnje, kao i za gazdinstva na područjima sa prirodnim i drugim specifičnim ograničenjima.
Takva odstupanja mogu biti odobrena samo nakon procene rizika i službene kontrole kojom se utvrdi da bezbednost hrane nije ugrožena. Proizvođač mora da dokaže tradicionalni način proizvodnje i uvede dodatne mere kontrole, uključujući samokontrolu, sledljivost, pravilno označavanje i, kada je potrebno, pojačano uzorkovanje proizvoda.
Posebna mogućnost predviđena je i za tradicionalnu proizvodnju sireva, kajmaka i drugih mlečnih proizvoda, kao i za sireve koji sazrevaju duže od 60 dana na područjima sa posebnim geografskim ograničenjima.
Jedna od važnijih novina odnosi se na klanje živine i lagomorfa, odnosno kunića i srodnih vrsta, na samom gazdinstvu. Registrovani objekat može da zakolje do 3.000 jedinica sopstvenih životinja godišnje, uz primenu propisanih koeficijenata za različite vrste.
Životinje moraju biti uzgajane i zaklane na istom gazdinstvu, a objekat mora da ima prostor za omamljivanje i klanje, odgovarajuće uslove za hlađenje i sudoperu sa toplom i hladnom pijaćom vodom.
Nakon klanja, trupovi moraju biti ohlađeni na najviše 4°C u roku od četiri sata. Proizvođač je dužan da vodi evidencije zasnovane na HACCP principima i dobroj higijenskoj praksi, kao i podatke o poreklu i zdravstvenom stanju životinja, obuci osoba koje obavljaju klanje i rezultatima uzorkovanja.
Proizvodi mogu da se prodaju direktno potrošačima, lokalnim maloprodajnim objektima, na lokalnim pijacama i izložbama, kao i kroz sopstvenu ili lokalnu turističku ponudu. Dozvoljena je i dostava krajnjim potrošačima.
Važno je da proizvodi iz ovih objekata mogu da se stavljaju na tržište isključivo na teritoriji Crne Gore.
Nova pravila obuhvataju i sabirališta odstrijeljene divljači. Takvi objekti moraju da imaju rashladnu komoru i uslove za higijensko rukovanje trupovima, dok se za dodatnu obradu propisuju posebni zahtevi za skidanje kože, dezinfekciju opreme, odvojeno hlađenje i postupanje sa nusproizvodima.
Meso divljači namenjeno krajnjim potrošačima, lokalnoj maloprodaji ili ugostiteljskim objektima mora da bude praćeno odgovarajućom zdravstvenom oznakom i dokumentacijom o sledljivosti.
Dokumentacija treba da sadrži podatke o lovištu, datumu odstrela i isporuke, količini mesa, identifikacionoj oznaci divljači i osobi koja je obavila početni pregled.
I u ovom slučaju prodaja je ograničena na tržište Crne Gore.
Posebna pravila odnose se na preradu mleka na poljoprivrednim gazdinstvima.
Sirovo mleko za proizvodnju svežeg sira, kajmaka i drugih proizvoda mora da potiče od životinja sa sopstvenog gazdinstva koje ispunjavaju propisane zdravstvene uslove u pogledu bruceloze i tuberkuloze.
Objekti za preradu moraju da imaju odgovarajuće prostorije i opremu za prijem, čuvanje i obradu mleka, kao i uslove za kuvanje, ceđenje, fermentaciju, sušenje i zrenje proizvoda.
Proizvođači su obavezni da obezbede laboratorijske analize sirovog mleka i gotovih proizvoda. Mleko koje se koristi za proizvodnju mora da bude ispitano najmanje četiri puta godišnje u ovlašćenoj laboratoriji na broj somatskih ćelija i mikroorganizama.
Mlečni proizvodi mogu da se prodaju na mestu proizvodnje, lokalnim pijacama i izložbama, kroz turističku ponudu, direktnom dostavom potrošačima i lokalnim maloprodajnim objektima, ali samo na teritoriji Crne Gore.
Uredba propisuje i uslove za transport proizvoda životinjskog porekla. Vozila moraju da omogućavaju održavanje i praćenje odgovarajuće temperature.
Posebni zahtevi važe za specijalizovane mesare i sektore za prodaju mesa u supermarketima. Mlevenje mesa i proizvodnja mesnih prerađevina moraju da se obavljaju u zasebnoj i odgovarajuće opremljenoj prostoriji kako bi se sprečila unakrsna kontaminacija.
Kod ribarnica je dozvoljena obrada ribe, uključujući čišćenje, uklanjanje glave i utrobe, filetiranje i sečenje, ali u odvojenom i opremljenom prostoru. Sveža riba može da se skladišti najviše tri dana na temperaturi od 0°C.
Za proizvode obuhvaćene Uredbom propisana su i pravila deklarisanja. Potrošač mora da dobije informacije o nazivu proizvoda, sastojcima, alergenima, neto količini, roku trajanja, uslovima čuvanja i odgovornom subjektu, kao i druge propisane podatke.
Iako nova Uredba malim proizvođačima omogućava fleksibilnije uslove proizvodnje, ona ne znači ukidanje kontrole bezbednosti hrane.
Registrovani objekti biće obuhvaćeni godišnjim planovima službenih kontrola, programima monitoringa i drugim mehanizmima nadzora. U slučaju ponovljenih nepravilnosti koje predstavljaju rizik po javno zdravlje, moguće su zabrana ili privremeno ograničenje rada, kao i brisanje objekta iz registra.
Nova pravila tako pokušavaju da uspostave ravnotežu između bezbednosti hrane i zaštite potrošača, s jedne strane, i očuvanja tradicionalne proizvodnje i ekonomskog opstanka malih gazdinstava, s druge.
Za proizvođače je posebno značajno što je sada jasno definisan plasman domaćih sireva, kajmaka, drugih mlečnih proizvoda, mesa živine i kunića, kao i proizvoda od divljači kroz lokalne kanale prodaje i turističku ponudu.
Crnogorska vlada je istovremeno usvojila i posebnu Uredbu o stavljanju na tržište malih količina primarnih proizvoda životinjskog porekla proizvedenih na gazdinstvima. Ona uređuje proizvodnju i direktnu prodaju malih količina sirovog mleka, jaja i proizvoda pčelarstva, dok nova pravila obuhvataju njihovu obradu i preradu u malim registrovanim objektima, uključujući proizvodnju sira, kajmaka, mesa i mesnih prerađevina.
Foto: ChatGPT/Agro TV