Crna Gora bi morala da se mnogo više okrene izvoznicima šusmkih plodova sa severa zemlje i da stimuliše tu granu u čijem lancu, od berača i sakupljača, preko prerađivača i proizvođača, do izvoznika je uključen veliki broj radnika.
To su za portal RTCG kazali više privrednika u ovoj delatnosti koja sve više uzima maha i predstavlja dobar razvojni potencijal.
– Nekada je država stimulisala izvozna preduzeća. Mi danas nemamo nikave pomoći u tom smislu, iako je u toj proizvođačkoj delatnosti, od berača do izvoznika, uključen veliki broj ranika, i značajan broj stanovnika severa države ima prihode – kazao je među ostalima Fefo Kalač, vlasnik preduzeća K.D. Sloga iz Rožaja.
Prema njegovim rečima, ova grana prestavlja veliki potencijal severa Crne Gore, bilo da se radi o pečurkama, ili o bilo kojim drugim šumskim plodovima.
– Bez obzira na to što ta podrška izostaje, mi uspevamo da razvijamao posao i širimo prerađivačke kapacitete i nekoliko nas sa severa predstaljamo najveće izvoznike u ovom delu Crne Gore – dodao je Kalač.
On je ocenio da je ova sezona koja je pri kraju bila osrednje uspešna, ali dovoljno da su preduzeća u prerađivačkoj delatnosti šumskih plodova uspela da obezbede rentabilnost.
– Ova sezona je bila negde srednje ocene, bolja od prošle, ali daleko od pretprošle. Kada se radi o pečurkama, vrganj prve klase uglavnom je odmah išao u izvoz u svežem stanju, a otkupna cena se kretala od pet do osam evra po kilogramu – rekao je Kalač.
Ovaj istaknuti privrednik u ovoj delatnosti objašnjava da se pečurka manjeg kvaliteta suši, kuva ili zamrzava, i tako može da se čuva i prodaje u zavisnosti od potražnje na tržištu.
Kalač kaže da je pečurka sa prostora Crne Gore posebno tražena u Italiji, Španiji, Francuskoj, pa i Nemačkoj.
– Naravno, sve zavisi od toga koliko razvijenu mrežu ima neki privrednik. Naša firma ima skoro u svim gradovima na severu kooperante, tako da možemo reći da smo među većim kompanijama i u kontinuitetu radimo na proširenju prerađivačkih kapaciteta – rekao je Kalač.
On je kazao da su i svi drugi šumski plodovi ove godine bili osrednjeg roda, ali ne tako loše.
– Bilo je borovnice, šipurka, šumske kupine. Ali ono što obeležava ovu godinu na regionalnom i globalnom tršištu je slaba potražnja za klekom i mislim da će velike količine kleke ostati neubrane i neotkupljene – rekao je ovaj prerađivač.
Uzrok tome, kako ističe, je činjenica da je kleka veoma teška za čuvanje i podložna kvarenju, tako da otkupljivači ne žele da rizukuju ako je ne bi prodali, objasnio je Kalač.
On je podsetio da je ovogodišnja sezona počela rodom skupe pečurke pod nazivom smrčak, ali da mu je cenu naglo oborilo uzgajanje i proizvodnja u veštačkim uslovima, što je već počeo da radi i jedan biznismen na Kosovu.
Kalač je ranije kazao da je smrčak do pre nekoliko godina bila među najskupljim pečurkama.
– Cena sušenog smrčka kretala se na tršištu oko 250 evra za kilogram. Međutim, pre nekoliko godina Kinezi su počeli da ga veštački proizvode i naglo mu oborili cenu i na evropskom tržištu, tako da je kilogram sušenog smrčka prošle godine bio sto pedeset evra, a ove i manje – rekao je Kalač.
Vrlo brzo posle Kine proizvodnja veštačkog smrčka počela je i u Turskoj, da bi se sada pojavio i jedan biznismen na Kosovu, koji čak i na internetu reklamira svoje plantaže smrčka u nekoj vrsti plastenika.
Ovaj veliki otkupljivač iz Rožaja kaže da se kvalitet prirodnog i veštačkog smrčka ne mogu uporediti, ali da su se neki proizvođači veštačkog dosetili pa veštački uzgajani smrčak mešaju sa prirodnim da bi dobili aromu i poboljšali kvalitet i tako uspevaju da ga plasiraju na zapadnoevropsko tržište.
I u ovoj situaciji, kada se na tržištu pojavljuje smrčak iz veštačkog uzgoja, pokazalo se da država mora doneti jasnu strategiju u ovoj oblasti i ne prepuštati stihiji veliki broj privrednika i jednu značajnu privrednu granu, otkupljivače i prerađivače, ali i obične građane, odnosno berače, koji od toga ostvaruju značajne prohode.
Portal RTCG je pisao o tome da je vrganj 2022. godine „prerodio“ i da su otkupljivači uzimali samo najkvalitetniju klasu zbog malih kapaciteta privatnih hladnjača na severu, dok je ona slabije klase trunula u šumama.
Godinu kasnije vrganja, kao se to obično kaže, nije bilo „ni za lek“, a kilogram je dostizao maksimalnu cenu, a kao glavni problem svi su isticali manjak skladišnog prostora, odnosno hladnjača.
Na stranu nedostatak skladišnih kapaciteta, kažu otkupljivači. Crna Gora prema njihovim rečima sve ove godine nije učinila ništa da stimuliše razvoj prerađivačkih pogona za pečurku. Pokazalo se da su otkupljivači pečurke i drugih šumskih plodova ostavljeni sami sebi.
– Država mora imati neku strategiju za ovu granu delatnosti, koja se na severu već profiliše kao ozbiljna privredna grana. Potrebne su nam fabrike za preradu tržišnih viškova u godinama kada robe ima mnogo, i onda nema stihije – poručuju privrednici u ovoj oblasti.
Izvor: RTCG
Foto: Envato, Pixabay, Pexels