Crna pegavost paradajza

381

Patogena gljiva Alternaria solani izazivač je crne pegavosti paradajza, oboljenja koje je prilično rasprostranjeno.

U slučaju visokog intenziteta zaraze, listovi prevremeno propadaju, što se u značajnoj meri odražava i na prinos. U godinama kad su klimatski uslovi povoljni za razvoj oboljenja, troškovi suzbijanja A. solani mogu iznositi i preko 10 odsto ukupnih troškova proizvodnje.

Alternaria solani se razvija na svim nadzemnim delovima paradajza. Na starijim biljkama simptomi se prvo pojavljuju na donjem lišću. U početku su pege okrugle, sivomrke boje i sitne (do 2 mm). Kasnije se povećavaju, postaju crne i na njima se ističu zone u vidu koncentričnih krugova, što je specifičan simtom oboljenja. Oko pega na lišću se javlja hloroza u vidu oreola žute boje kao posledica razgradnje hlorofila. Kako se pege uvećavaju i spajaju, često su ograničene većim lisnim nervima. Ponekad, kad se pege spoje, dolazi do propadanja cele lisne površina prouzrokujući uvijenost lista. Ovakvo lišće ne opada, već ostaje na stablu.

Na stablu se javljaju pege izduženog, ovalnog oblika, znatno krupnije od pega na listu. U slučaju jake zaraze, mogu da zahvate i celu internodiju i prstenasto da obuhvate stablo, naročito kod mladih biljaka.

Pege na plodovima se po pravilu formiraju oko peteljke, crne su boje i sa ugnutim središnjim delom.

Patogen se tokom zime održava na obolelim biljnim ostacima i krtolama krompira u vidu micelije, konidija, hlamidospora i stromatičnih tvorevina. U proleće, u povoljnim uslovima spoljne sredine, micelija se aktivira i počinje sa reprodukcijom konidija. Umerene temperature, visoka vlažnost vazduha i produženo vlaženje listova zbog rose ili navodnjavanja pogoduju razvoju patogena. Kiša nije neophodna za razvoj ove bolesti. Periodi vlažnog i suvog vremena takođe pospešuju razvoj crne pegavosti. Konidije se prenose i šire na druge biljke kišom, vetrom i insektima. Po dospevanju na biljno tkivo konidije proklijaju dajući mnogobrojne infekcione hife, koje dalje prodiru ili kroz stomine otvore ili kroz kutikulu. Povećani rizik od infekcije javlja se kod biljaka koje pate od disbalansa hranljivih materija, biljaka sa virusnom infekcijom i oštećenjima od insekata. Do sekundarnih infekcija dolazi kad u okviru nekrotičnih površina na listovima dođe do sporulacije, a spore se prenose do susednih, neinficiranih biljaka.

Crna pegavost se može pojaviti nešto ranije od plamenjače, ali uglavnom se prvo uočava sredinom leta. Najveću štetu najčešće prouzrokuje u povoljnim uslovima kasnije u sezoni, u našim uslovima tokom jula i avgusta.

Jednom nedeljno potrebno je pregledati polje u cilju utvrđivanje nivoa zaraze. Pregled se vrši po „W“ putanji, i u zavisnosti od veličine parcele intenzitet zaraze se ocenjuje na pet do 10 mesta.

Uništavanje zaraženih biljnih ostatatka, najmanje dvogodišnji plodored, upotreba sertifikovanog semena i proizvodnja zdravog sadnog materijala predstavljaju osnovne preventivne mere zaštite paradajza. Velika je verovatnoća da se na infestiranim poljima iz prethodne godine nalazi velika količina prezimelog inokuluma. Ipak, s obzirom da se konidije prenose vetrom, plodored samo odlaže pojavu bolesti. Treba izbegavati prekomerna i česta navodnjavanja koja listove održavaju duže vremena u vlažnom stanju. Takođe, u cilju smanjenja izlaganja biljaka stresnim situacijama, potrebno je sprovesti adekvatno suzbijanje ostalih patogena i insekata.

Postoji mali broj hibrida paradajza koji su otporni ili tolerantni na A. solani. Od hibrida niskog rasta tolerantan je Florida 47 F1, a od visokih Beg beef F1 i Maraton F1.

Upotreba fungicida je najvažnija mera suzbijanja A. solani. Sa zaštitom bi trebalo početi pre pojave bolesti i u ovu svrhu koristiti fungicide sa širokim spektrom delovanja. U svetu odavno postoje kompjuterski programi za praćenje brzine razvoja A. solani. Zahvaljujući ovim podacima proizvođač može da odredi interval između dva tretiranja i godišnje uštedi jedan do tri tretmana. Podatke o brzini razvoja A. solani imaju pojedine Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije (PSSS).

Prema nekim navodima, Alternaria solani je patogen niskog rizika za razvoj rezistentnosti na fungicide.

Izvor: „Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu paradajza” (Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o, Sombor, Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd

Foto: Rebecca A. Melanson, Mississippi State University Extension, Bugwood.org, Yuan-Min Shen, Taichung District Agricultural Research and Extension Station, Bugwood.org, Penn State Department of Plant Pathology & Environmental Microbiology Archives, Penn State University, Bugwood.org, Edward Sikora, Auburn University, Bugwood.org


reklama