Poslednjih nekoliko godina, sa smanjenom primenom preparata na bazi bakra, crna pegavost vinove loze, koju izaziva gljivica Phomopsis viticola, širi se sve više i postaje opasnija.

Phomopsis viticola napada sve delove vinove loze – mlade lastare, peteljke, listove, cvasti i šepurinu. Može, ukoliko se ne sprovedu adekvatne mere zaštite, da dovede do potpunog propadanja čokota.

Na svim zaraženim delovima vinove loze uočavaju se simptomi – prvo nepravilno okrugle hlorotične pege sa tamnijm centrom. Na mladim lastarima pege se povećavaju i međusobno spajaju, tamne i na kraju pocrne. Najčešće oboli tri do četiri donjih internodija, ređe gornje, a samo izuzetno i vrh lastara. Obolelo tkivo zbog porasta puca, pa se na lastarima pojavljuju pukotine i ulegnuća. Kora obolelog dela lastara tokom jeseni bledi, postaje sivkasto-srebrnasta i u njoj se formiraju crna telašca – piknidi. U proleće iz obolelih zrelih lastara kreću samo pojedina okca. Zbog prisustva parazita na novim lastarima i lišću, grozdovi su mali, a zrno sitno.

Na listovima se uočavaju okrugle do uglaste sitne žute pege, u sredini sa crnom tačkom. Zaražena peteljka često je deformisana. Jako zaraženi listovi rano požute i otpadnu. Zaražene cvasti se suše. Kod jače napadnutog čokota prinos je smanjen i u naredne 2-3 godine.

Phomopsis viticola prezimljava u obliku micelije i piknida u kori i u pupoljcima vinove loze. Patogen se širi kišnim kapima unutar čokota i sa čokota na čokot. Rano u proleće infekcija je moguća na temperaturi od pet do sedam stepeni. Razvoju patogena pogoduje prohladno i kišovito proleće.

Na veća rastojanja prenosi se vijokama, reznicama i kalemovima. Infekcija se obavlja preko stoma.

Mere borbe

Suzbijanje crne pegavosti na vinovoj lozi je dugotrajno i zahteva korišćenje integralnih mera zaštite:
– zdrav sadni materijal
– agrotehničke mere
– fitosanitarne mere
– hemijske mere

Prva i osnovna mera zaštite je zasnivanje vinograda sa zdravim loznim kalemovima.

Vrlo važna mera u zaraženim vinogradima je zimska rezidba. Neophodno je orezati i ostraniti sve zarašene delove lastara i lukova. Po završetku rezidbe potrebno je izneti orezane ostatke i spaliti ih. Usitnjavanje zaraženih delova i ostavljanje u vinogradu nije poželjno. Druga važna agrotehnička mera je izbalansirana ishrana vinograda kako bi se sprečila prevelika bujnost zasada, a samim tim i osetljivost na patogene.

Posle završenih agrotehničkih mera izvode se hemijske mere. Budući da se hemijska zaštita protiv crne pegavosti zasniva na preventivnim tretmanima, neophodno je redovno praćenje vremenske prognoze kako bi se pre najavljenih kiša izvršila ova mera.

Pre otvaranja pupoljaka koriste se preparati na bazi bakra.

Od kretanja vegetacije, ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj patogena, zaštita se izvodi protektivnim fungicidima. Koriste se preparati na bazi mankozeba, kaptana, folpana… Ukoliko se i dalje nastave povoljni uslovi za razvoj patogena, trebalo bi ponoviti tretmane.

Foto: Purdue University, University of Georgia Plant Pathology , University of Georgia, Bugwood.org, PIS Vojvodina