Ukoliko na pijaci primetite tezgu koja nudi ovo neobično povrće, nipošto je nemojte zaobići. Crni koren (Scorzonera hispanica) je povrtarska korenasta biljka, ukusa sličnog špargli, i neverovatno blagotvornog dejstva po zdravlje ljudi, a pogotovo dijabetičara. 

Crni koren je samonikla dvogodišnja biljka koja se gaji zbog zadebljalog korena, mrke boje, izuzetno bogatog vitaminima i mineralima. Potiče iz Španije, a danas se gaji u Belgiji, Nemačkoj i Holandiji. Danas je gotovo zaboravljen, ali u srednjem veku je veoma cenjen zbog svog lekovitog dejstva. Upotrebljavan je kao prirodni anestetik, lek za smirivanje želuca, za lečenje prehlada, epilepsije i ublažavanje posledica ujeda zmije (čemu duguje i svoje drugo ime – zmijski koren).

Ova povrtarska kultura nije kalorična, pa je odličan izbor za one koji žele da smršaju. Takođe predstavlja jedan od najboljih prirodnih izvora inulina, pa se preporučuje dijabetičarima. Sadrži i vitamine B1 i C, folnu kiselinu (jako važna za trudnice), gvožđe, kalijum i tiamin. Podstiće rast kose, pomaže varenje, poboljšava plodnost i funkciju štitne žlezde. Jednostavno – dobar je za ceo organizam!

Najviše mu prijaju prosečne temperature (15 – 22 stepena), ali dobro podnosi i hladnoću. U našim uslovima prezimljava bez neke specijalne zaštite. Vlažnost zemljišta treba da bude umerena, jer crni koren ne podnosi stagnirajuću vodu, kao i većina korenastih povrćki. Sa druge strane, u uslovima dugotrajne suše odbacuje lišće i ulazi u mirovanje. Generalno, optimalna vlažnost je osnovni preduslov dobrog prinosa.

Crni koren se može gajiti na različitim tipovima zemljišta, ali najbolje uspeva ukoliko se gaji na duboko obrađenom, rastresitom i humusom bogatom zemljištu, bez skeleta, dobrog vodnog i vazdušnog režima, neutralne ili blago alkalne reakcije. Iako je prirodno dvogodišnja kultura, gaji se kao jednogodišnja. Gaji se u tro ili četvorogodišnjem plodoredu, najbolje nakon žitarica.

Seje se u proleće, na dubinu 3-4 cm. Ako gajite male količine, za sopstvene potrebe, gde će se koren ručno vaditi, optimalan razmak sadnje je 25cm. Ipak, ako planirate mehanizovano vađenje, onda je razmak nešto veći, 35-45 cm.  Uz korišćenje kvalitetnog semena, dobre klijavosti, za 1 ha će vam trebati 12-14 kg semena. Sa sadnim materijalom treba biti oprezan, jer je seme osetljivo i čuva klijavost samo godinu dana.

Biljci je potrebno oko 120 dana da bi koren narastao do 30 cm dužine. Koren se vadi tokom kasne jeseni ili ranog proleća, a može i zimi, pod uslovom da zemlja nije smrznuta. Prilikom vađenja treba biti pažljiv, jer je koren krt i lako se lomi. Ukoliko koren nije dovoljno porastao, može se ostaviti još jednu sezonu u bašti. Tokom druge godine će formirati stabljiku i jestiv, ali i vrlo dekorativan cvet. U dobrim uslovima može se postići prinos 15-20 t/ha.

Crni koren se na tržište iznosi u gajbicama ili kutijama, po 5-12 kg. Može se skladištiti do šest meseci u podrumu ili trapu, prekriven peskom, ili u hladnjači, na temperaturi 0-1 stepen.

U kulinarstvu se koriste svi delovi ove biljke. Mladi izdanci se koriste sveži i pripremaju kao špargle, cvetovi se koriste u pripremi salata, jestive su i klice proklijalih semeni, ali ipak, najviše se priprema sam koren. On se može kuvati, pohovati ili peći, kao i ostalo povrće bogato skrobom. Pre pripreme, koren je potrebno oguliti i staviti u vodu sa par kapi sirćeta ili limuna, kako ne bi potamnio.

Foto: Pixabay, FreeImages