Trgovinski lanci u Srbiji sve više uspevaju da konkurišu zelenim pijacama jer preko objedinjenog snabdevanja i uvoza robe postižu nižu cenu poljoprivrednih proizvoda. Često je među njima i dosta uvoznih artikala koji na kraju obaraju cene domaćih proizvođača.
Tako su Beograđani, prošlog meseca, krompir prosečno plaćali na pijaci 120 dinara po kilogramu, dok je njegova cena u marketima bila 100 dinara. Istovremeno, u konkurenciji sa 17 drugih većih gradova u Srbiji samo su još Šapčani ovako skupo na tržnici plaćali taj važan proizvod u domaćoj kuhinji. U drugim mestima, poput Kraljeva, Niša, Užica, Zaječara cena krompira bila je i do 40 dinara niža.
Maloprodajne cene poljoprivrednih proizvoda „snimaju” se dva puta mesečno, na pijačne dane u prvoj i drugoj polovini meseca. U Republičkom zavodu za statistiku objašnjavaju da se cene prate u radnjama i na pijacama s najvećim prometom. U zavisnosti od godišnjeg doba uzimaju se proizvodi koji su najaktuelniji i za svaki od njih se beleži najčešća, najniža i najviša cena.
Još drastičniji primer dominacije trgovinskih lanaca bila je razlika u cenama crnog luka. U periodu od 15. do 21. novembra u radnjama u Beogradu, Valjevu, Vranju, Zaječaru luk je najčešće koštao 59,99 dinara po kilogramu. Kod proizvođača i nakupaca na tezgama cena se kretala u rasponu od 80 do 100 dinara. U Beogradu je tako bila gotovo dvostruko viša na pijacama.
Slično je bilo i sa uvoznim južnim voćem, mada je ovo i očekivano budući da trgovinske kompanije većim porudžbinama ostvaruju niže cene kod dobavljača. Tako je najčešća cena limuna na beogradskim i niškim tržnicama bila 200 dinara, a u radnjama 159,99. U Kragujevcu je ovo citrusno voće na pijacama koštalo 250 dinara, a u radnjama 169,9 dinara. U Smederevu je, recimo, cena limuna bila 180 dinara i na pijacama i u prodavnicama.
Interesantno je da sa bananama, inače najprodavanijim voćem na svetskom tržištu, ovaj princip nije važio u baš svim gradovima. Naprotiv, ovde su pijace uglavnom bile konkurentnije iako nema racionalnog objašnjenja za ovu trgovinsku računicu. Dok je u beogradskim, vranjanskim i niškim prodavnicama za kilogram banana trebalo izdvojiti 209,99 dinara, na tržnici su mogle da se kupe za 200. Na pijacama je to voće bilo nešto jeftinije i u Leskovcu, Smederevu, Užicu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici…
Orasi su bili dosta jeftiniji na pijacama, dok su cene jabuka najčešće bile povoljnije kod pijačnih prodavaca, pokazuje analiza. Međutim, mlečne proizvode i jaja definitivno je isplativije kupovati u pijačnim mlečnim halama. Recimo, u glavnom gradu domaći sir koštao je na tezgama najčešće 440 dinara po kilogramu, a u supermarketima 679,99. U Valjevu 300 dinara, a u radnjama 549,99.
U trgovinskim lancima rekordnih 999 dinara po kilogramu sir su plaćali potrošači u Zaječaru, Kragujevcu, Zrenjaninu, Šapcu. U svim tim gradovima na tezgama je ovaj mlečni proizvod mogao da se kupi za znatno manji iznos. Šapčani su, recimo, mogli da uštede i do 400 dinara (po kilogramu) ako su za sir išli na lokalnu pijacu.
U svim gradovima, pokazuje izveštaj, kokošija jaja bila su jeftinija za nekoliko dinara na zelenim pijacama. Osim u Novom Pazaru gde je cena bila izjednačena i to rekordnih 25 dinara – koliko su potrošači plaćali jedno jaje i u radnjama i na pijacama.
Izvor: Politika
Foto: Envato
