Crnogorski malinari i hladnjačari traže pomoć države

222

Problemima sa kojima se suočavaju bjelopoljski malinari nikad kraja. Iz godine u godinu se ponavlja problem sa plasmanom malina na tražište, ali i sa plasmanom otkupljenog roda otkupljivačima sa tržišta Srbije.

Ovih dana već su u toku radovi u malinjacima, a već polovinom juna počinje nova berba malina. Ipak, među malinarima vlada velika nedoumica da li nastaviti sa radom ili od svega dići ruke. Malinari naglašavaju da na području bjelopoljske opštine ima oko 600 proizvođača malina, od kojih je mnogima to jedini izvor egzistencije za porodice.

– Problem koji postoji nismo u stanju da rešimo ni mi malinari, a ni hladnjačari. Potrebna nam je pomoć i razumevanje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno da se reši problem sa dugom koji postoji od pre dve godine. Tražimo da 300.000 evra što je država opredelila konačno bude raspodeljeno, da se vidi šta će biti sa pršlogodišnjim rodom, a onda da se okrenemo ovogodišnjem rodu – ističu bjelopoljski malinari.

Inače, 2022. godine hladnjačari su otkupili kompletan rod malina, više od 300 tona, po ceni od 4,3 evra, smatrajući da će ih moći predati velikim otkupljivačima u Srbiji. Međutim, ratna dešavanja u Ukrajini stvorila su problem sa otkupom i malina je ostala u hladnjačama. Kasnije je deo prodat po ceni od 2,3 evra. Prošle godine usledila je nova berba, pa iako je malina dobro rodila, dosta malinara je zbog neizvesnosti uništilo svoje malinjake.

– Mi koji posedujemo hladnjače otkupili smo oko 300 tona maline ali je nismo platili malinarima, jer nismo mogli formirati cenu. Mislili smo da će otkupljeni rod biti prodat našim stalnim kupacima u Srbiji, ali se to nije desilo – pojašnjava Rade Raičević, vlasnik hladnjače.

On ističe da na evropsko tržište ne mogu da plasiraju malinu, jer za to nemaju potrebne sertifikate.

– Naši partneri iz Srbije kazali su nam da imaju prećutno naređenje da stopiraju svaki uvoz i tako zaštite svoje maline. Mi nismo u mogućnosti malinu koju imamo u hladnjačama da prodamo, a time ni da platimo malinarima kojima izražavamo ogromnu zahvalnost za razumevanje – ističe Raičević dodajući da, ukoliko izostane pomoć države, neće moći da nastavi sa radom.

Njegov kolega Bole Nedović kaže da je plasman roda malina veliki problem i da se sve mora rešavati preko Ministarstva poljoprivrede kroz agrobudžet.

– Ove godine najavljuje se bolja godina kad je u pitanju rod maline i zato se mora brzo reagovati. Mora da se nađe model kako da se plasira malina na tržište Srbije na koje smo naslonjeni – navodi Nedović.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore Andrija Delić kaže da rade na iznalaženju održivog rešenja kada je poljoprivreda na severu u pitanju, a samim tim i malinarstvo.

– Preduzećemo sve mere kako bismo sprečili uništavanje malina, kako u strategijskom, tako i u finansijskom smislu. Svesni smo činjenice da neisplaćivanje maline iz berbe 2022. godine i veoma niske cene od 1,10 eura po kilogramu u 2023. godini deluju demorališuće za proizvođače i potrudićemo se da to promenimo odmah po usvajanju agrobudžeta za ovu godinu, koji je u završnoj fazi. Takođe, u pregovorima smo da dovedemo investitore koji će se baviti preradom i otkupom bobičastog voća sa severa – kaže Delić i ističe da će resorno ministarstvo pomoći poljoprivrednika koji radi i trudi se da ostane na svom ognjištu.

– Pokušaje malverzacija rigorozno ćemo sankcionisati, odnosno procesuirati. Već smo održali sastanak sa predstavnicima 17 opština i targetirali određene probleme koje treba zajedničkim delovanjem da prevaziđemo – kazao je Delić.

Izvor: Dan

Foto: Envato


reklama