Proizvođači i prerađivači maline u Crnoj Gori još nisu dobili pomoć države za štetu koju su pretrpeli 2022. godine, kada su tone tog voća otkupili za 4,5 evra po kilogramu, a zatim ih držali u hladnjačama i prodavali u pola cene zbog promena na tržištu.
Nezadovoljni malinari „Vijestima“ su kazali da im je poslovanje teže nego ikada, da krče svoje malinjake, da su promet i izvoz značajno niži nego ranije, dok država ne radi ništa da im pomogne. Oni su istakli da im je odšteta za gubitke od 300.000 evra obećana još 2023. godine, ali da novac nisu dobili ni gotovo tri godine kasnije.
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede CG su naveli da su više puta zahtevali isplatu novca malinarima iz državne kase, ali da su odbijeni, pa će nastaviti da traže paralelne subvencije za pekarsku i malinarsku industriju. Naglasili su da celi proces zavisi od stanja u državnoj kasi i Ministarstva finansija.
Vlada je sredinom 2023. usvojila informaciju o podršci pekarima i malinarima sa po 300.000 evra, dok je ministar poljoprivrede Vladimir Joković tada naveo da su maline otkupljivali za 4,3 evra po kilogramu, nakon čega je cena na svetskoj berzi pala, a voće ostalo u hladnjačama. On je tada najavio da je novac obezbeđen za sve koji su od jula 2022. do jula 2023. otkupili i izvozili maline, odnosno da će svi koji imaju fakture i dokaze biti obeštećeni.
Upitani kada će doći do ove isplate, iz Jokovićevog resora su „Vijestima“ kazali da to sada zavisi od Ministarstva finansija.
– Budžet Ministarstva poljoprivrede (Agrobudžet) primarno je usmeren na mere direktna plaćanja i ruralnog razvoja i usklađen je sa standardima EU, te ne sadrži pozicije za isplate ove prirode. Kako bi se odgovorilo na zahteve otkupljivačima malina, Ministarstvo je i u prethodnom periodu sredstva tražilo iz tekuće budžetske rezerve. Budući da je za ova sredstva nadležno Ministarstvo finansija, dalja realizacija zahteva zavisi od njihove procene i finansijskih mogućnosti – naveli su iz Ministarstva poljoprivrede.
Iz Ministarstva su pojasnili da su dobili pozitivno mišljenje Ministarstva finansija i u julu 2023. rapisali javni poziv za pomoć otkupljivačima maline i pekarskoj industriji, koji se odnosio na one koji su godinu ranije otkupili malinu sa teritorije Crne Gore i prodali je po nižoj ceni od otkupne.
Tvrde da je problem prvobitno nastao u drugoj polovini 2022. godine zbog naglog pada tražnje na EU tržištima, jer nisu mogli primiti količine uskladištene maline iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, pa je nakon visoke otkupne cene sa početka te godine došlo do njenog naglog pada.
– Stanje u sektoru je bilo izazovno, naročito za otkupljivače koji su preuzeli obavezu otkupa celokupnog roda po ranije dogovorenim cenama. Ministarstvo je reagovalo u cilju stabilizacije sektora, ali uz obavezu poštovanja zakonskih procedura. Oba javna poziva (za otkupljivače maline i za pekarsku industriju) obustavljena su do ispitivanja navoda koji su se odnosili na moguće povrede pravila konkurencije i uticaj na tržište, u skladu sa članom 104 Zakona o upravnom postupku, na način što su predate tužbe Specijalnom državnom tužilaštvu, koji su kasnije odbijene kao neosnovane – kazali su iz ovog resora.
Tvrde da su početkom prošle godine tražili 300.000 evra iz državne kase od Ministarstva finansija, za pomoć malinarima i pekarima, ali da je zahtev odbijen. Ističu da su isti zahtev uputili u aprilu, kada im je rečeno da se za malinare može isplatiti 150.000 evra iz budžeta, dok će istu cifru pekarima Ministarstvo morati da daje od sopstvenog novca.
Upitani zašto su tražili upola manje novca nego ranije za pomoć ovim privrednicima, naveli su da iznos nije prepolovljen već da se radi o različitim fiskalnim scenarijima i budžetskim mogućnostima u različitim fazama.
– S obzirom na to da Ministarstvo nije imalo opredeljena sredstva za pomoć pekarskoj industriji, ponovo je inicirana mogućnost da se iz budžetske rezerve obezbedi ukupno 300.000 evra, po 150.000 evra za obe privredne grane – naveli su oni.
Ministarstvo poljoprivrede je pojasnilo da su javne pozive za malinare obustavili do rešavanja moguće povrede pravila konkurencije, čije je ispitivanje traženo anonimnim optužbama koje su stigle sa mejl adrese nvoprofiteri@mail.com.
Agencija za zaštitu konkurencije (AZK) je zatim tužila Ministarstvo pred Upravnim sudom Crne Gore, jer su smatrali da su nenadležni da ispituju navodne povrede pravila konkurencije, što je potvrdio i sud.
Ministarstvo je navelo da su rešenjem prekinuli javni poziv za malinare dok AZK i Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) ne reše pitanje ovih navoda, s tim da prekidom postupka prestaju i svi rokovi određeni za ovaj proces.
Ističu da su presudama iz decembra 2023. godine poništena rešenja Ministarstva o javnom pozivu, dok je paralelno Vlada stavila van snage ranije zaključke i zadužila ih da obaveste firme i vrate dostavljenu dokumentaciju, jer proces nije moguće sprovesti u budžetskoj 2023.
– Upravni sud je presudio da AZK nije mogla biti subjekt ispitivanja navoda navedenih u anonimnoj prijavi, a što je ukinutim rešenjem Ministarstvo zahtijevalo od Agencije. Ne postoji odluka kojom se pomoć malinarima preusmerila mlekarskoj proizvodnji. Prvobitni zaključak kojim se odobrila podrška malinarima bio je vezan za budžet u 2023. godini. Kako sredstva dobijena tim zaključkom nesu iskorišćena u budžetskoj 2023. godini, nesu mogla biti prenesena u narednu budžetsku godinu – naglasili su oni.
Iz Ministarstva su kazali da je AZK u tužbi ukazao da nisu nadležni da odlučuju o osnovanosti navoda, da se postupak ne mora prekidati i da je nejasno koja je njihova uloga u celom procesu, pa su predložili da se tužba usvoji i poništi rešenje.
Ističu da je Upravni sud utvrdio da je rešenje Ministarstva nejasno i nerazumljivo, jer je javni poziv za malinare prekinut bez razloga, uz napomenu da će prekid trajati dok se ne reši pitanje osnovanosti navoda. Navode i da je sud ocenio da nije jasno koji postupak AZK mora da pokrene niti o kojoj se upravnoj stvari radi.
– Ovo iz razloga jer dispozitiv rešenja, kao jedini deo akta koji je podoban za izvršenje sadrži odluku o upravnoj stvari kojom je rešen predmet postupka, mora biti koncizan, sažet, jasan i ne sme izazivati dileme kako je odlučeno, što u konkretnom nije slučaj. Ono što je došlo Ministarstvu kao tužba sa e-mail adrese nvoprofiteri@mail.com 25. jula 2023. je preneseno u rešenje našeg Ministarstva i upravo je to sudu bilo nejasno i nerazumljivo – kazali su iz Ministarstva.
Iz kompanija za proizvodnju, zamrzavanje i preradu bobičastog voća Ekopromet, Emar i Mrdo su „Vijestima“ kazali da rade u sektoru borovnica i malina, te da zajednički potražuju novac od Ministarstva. Naglasili su da su kao otkupljivači maline dopisom iz septembra 2022. godine, resor upoznali sa problemima i posledicama po taj sektor na severu Crne Gore, a koje je, kako navode, izazvao rat u Ukrajini, što je dovelo do pada cene i potražnje.
Tada su, kako tvrde, tražili podršku kroz subvenciju radi osiguranja dalje proizvodnje, sigurnosti zarade i kako bi se stvorili preduslovi za nesmetan i siguran otkup, jer je vrednost zasada maline i hladnjača za njen otkup i preradu iznosio oko 7 miliona evra. Dodali su da su prvi sastanak u Ministarstvu o ovoj temi imali krajem 2022. godine, kada im je rečeno da će se verovatno kroz Agrobudžet za 2023. predvideti novac za pomoć tom sektoru.
– Radi se o zaista velikoj vrednosti i mi smo pravovremeno izvestili Ministarstvo i ministra o nastalim problemima i da je potrebno sačuvati te resurse. Tražena subvencija se odnosila za malinu roda 2022. godine, koja nije prodata ili je prodata po ceni nižoj od otkupne cene od 4,3 evra po kilogramu. Zahtevali smo da ta pomoć iznosi 600 hiljada evra i da odluka o pomoći bude izvesna do kraja marta 2023. godine, pre početka prolećnih radova u malinjacima, kako bi proizvođači znali na čemu su i šta da rade jer je najveći deo maline roda 2022. stajao neprodat u hladnjačama i nije bio izvestan otkup maline roda 2023. godine. Umesto da ministar Joković radi u interesu rešavanja problema, on je namerno odugovlačio i unosio neizvesnost i beznađe kod malinara da li da se i dalje bave ovim poslom ili da odustanu, što je za posledicu imalo krčenje i preoravanje zasada – naglasili su iz ovih firmi.
Tvrde da je tek u maju 2023. godine ili desetak dana pre parlamentarnih izbora, Ministarstvo poljoprivrede pisalo Ministarstvu finansija za obezbeđenje 600.000 evra za otkupljivače maline iz državne kase. Ističu da je taj resor dao dozvolu krajem juna, pri čemu bi pola novca stiglo iz budžeta, a ostatak iz kase Ministarstva poljoprivrede.
Naveli su da Ministarstvo poljoprivrede nije izdvojilo novac, već su odlučili da 300 hiljada evra raspodele samo za prodatu, ali ne i za otkupljenu i neprodatu malinu.
– To je izazvalo nezadovoljstvo kod određenog broja malinara i otkupljivača i zvanično su zatražili da se takva odluka upodobi sa realnošću i izvrši raspodela odobrenih sredstava na otkupljenu i neprodatu malinu i količine prodate maline, po ceni manjoj od 4,30 evra. Takvi zahtevi nisu uvaženi ili nisu ni razmatrani. Ministarstvo raspisuje javni poziv 12. jula 2023. u skladu sa donesenom odlukom i po njemu u skladu sa Zakonom, a da nisu naznačili ni kako se taj Zakon zove, ni koje su odredbe. Deo otkupljivača je tražio da se i tokom trajanja javnog poziva unapredi odluka o raspodeli državne pomoći i da se vreme trajanja poziva produži. Ali ni to resorno ministarstvo nije prihvatilo – kazali su oni.
Tvrde i da je Ministarstvo bilo svesno manjkavosti poziva i odluke, dok su nakon prigovora NVO prekinuli javni poziv, kako bi AZK i ASK ocenile osnovanost prigovora. Dodali su da su agencije odbile da rade taj posao, pa je proces završio na sudu, nakon čega je Ministarstvo krajem 2023. godine predložilo Vladi da se 300.000 evra pomoći malinarima preusmeri mlekarskoj proizvodnji i obustavi postupak javnog poziva, što je i usvojeno.
Tvrde da je Ministarstvo novac opet tražilo tek u aprilu prošle godine, i to 600.000 evra za malinare i pekare, dok je Ministarstvo finansija u maju 2025. kazalo da se malinarima može dodeliti 300.000 evra iz državne kase, ali da Joković nikada nije zatražio saglasnost za isplatu.
Subvencije države ranije su obećane i pekarskoj industriji, kojoj je odlukom Vlade sredinom 2021. ograničena cena vekne hleba na 50 centi, iako je zbog pandemije koronavirusa došlo do porasta cene pšenice za 50 odsto.
Pekare je u februaru 2022. godine u nepovoljan položaj doveo i rat u Ukrajini, zbog kojeg je gotovo prekinuto snabdevanje svetskih tržišta žitaricama i uljaricama iz te zemlje i Rusije, koje su među najvećim svetskim proizvođačima. To je napravilo pritisak kupaca na evropska tržišta i uzrokovalo rekordni rast cena, ali i da neke zemlje donesu odluke o zabrani izvoza u cilju zaštite svojih građana.
Iz Ministarstva poljoprivrede su kazali da su pekari snabdevali tržište iako im je poslovanje bilo otežano.
– Kada je reč o pekarskoj industriji, podsećamo da je ovaj sektor bio među najpogođenijima tokom 2021. i 2022. godine usled Odluke o utvrđivanju maksimalne maloprodajne cene pšeničnog belog hleba, kao i kasnijeg naglog rasta cena žitarica i inputa – kazali su iz Ministarstva.
Iz kompanija za proizvodnju bobičastog voća Ekopromet, Emar i Mrdo su kazali da je izvoz maline 2022. iznosio 500 tona, dok je u prošloj godini bio 30 tona.
Oni su naglasili da su vlasnici malinjaka, zbog problema iz 2022. godine, zasade razorali, da se hektri zemljišta ne koriste i da su neki bili prisiljeni da prodaju kuće zbog neizmirenih dugova ka malinarima i dobavljačima.
– Izvoz maline je bio 2022. godine oko 500 tona, a za 2025. oko 30 tona. Znači, za tri godine smo u gubitku oko 470 tona. Neki među nama su preorali po 15.000 kvadrata malinjaka i 40.000 sadnica, ne možemo više da upošljavamo radnike, dok hladnjače kapaciteta po nekoliko stotina tona stoje prazne – kazali su iz ovih firmi.
Malinari su u martu 2023. blokirali i kružni tok u mestu Ribarevine kod Bijelog Polja, ali i magistralu ka tom gradu, Podgorici i Prjepolju, pri čemu su tražili da ih na razgovor primi tadašnji premijer Dritan Abazović.
Izvor: Vijesti
Foto: Envato