Crvenolisni berberis

174

Poreklom iz Kine, crvenolisni berberis (Berberis thunbergii atropurpurea) spada u ukrasno šiblje i najčešće se uzgaja kao niska živa ograda.

Ono što ovu biljku izdvaja od ostalih jesu upravo crveni listovi, pa otud naziv crvenolisni.

Listovi su izrazito crvene boje od proleća, kad biljka olista, pa skroz do jeseni. Cveta sitnim, žutim cvetovima u aprilu i maju. Plodovi se formiraju tokom septembra, kad dobijaju jarko crvenu boju, i na granama ostaju tokom zime.

Dostiže visinu do 1,5 m, ali se češće uzgaja kao niska živica visine do 50 cm.

Odlično podnosi orezivanje, pa se zato od berberisa mogu formirati manje loptaste i ostale forme. Može se saditi i zasebno, kad takođe izgleda atraktivno.

Kao i većina živica, tako ni berberis nema posebne prohteve oko uzgajanja. Odgovara mu sunčana pozicija, ali će i u hladu rasti bez problema. Zemljište može biti i plodno i neplodno jer zaista ne bira, ali svakako važi pravilo da što je tlo kvalitetnije i hranljivije to će i biljka bolje napredovati.

Crvenolisni berberis je izuzetno otporan na hladnoću, isto tako i na sušu. Brzina rasta je osrednja. Razmnožava se putem semena, reznica ili deljenjem žbuna. Seme se može sejati već u jesen kad bobice dobiju crvenu boju. S obzirom na to da je za ovaj način razmnožavanja potrebno dosta truda, strpljenja i vremena, praktikuje se razmnožavanje putem reznica. Reznice se uzimaju tokom avgusta, septembra i oktobra. Mogu se ožiljavati bez fitohormona, ali je sa njim procenat ožiljavanja svakako veći.

Foto: Free Images


reklama