Jedna od začinskih biljaka koja jelima i pićima daje poseban šmek, takođe se ističe i izuzetnim lekovitim svojstvima, te se preporučuje u svakodnevnoj ishrani.
Ljubav je neka vrsta kuhanje, bez dodatnih začina gubi se apetit – napisala je poznata francuska književnica Fransoaz Sagan. I zaista, svet kulinarstva nezamisliv je bez začina koji oplemenjuju svaki obrok, a u samom vrhu popularnosti među njima nalazi se i korijander.
Jedna od najstarijih začinskih biljaka poreklom je iz Sredozemlja, a danas se uzgaja širem sveta, pa čak i u Srbiji. Njegova lekovita svojstva i prijatan ukus na ceni su više od 3000 godina (prvi put se spominje u Starom zavetu), a ’otac medicine’ Hipokrat koristio ga je za lečenje. Rimljani su na ratne pohode nosili korijandar kako bi začinili hleb, te su ga tako ’predstavili’ Evropljanima, koji su ga, vekovima kasnije, preneli u Ameriku.
U ishrani se korise seme (koje može da bude samleveno) i lišće korijandera – seme ima ima blago ljut, sladak, orašast i snažan ukus koji podseća na koru od pomorandže i cimet, dok lišće ima svež, ljut ukus, s blagom notom limuna.
Osim za pripremanja jela, korijander ima i izuzetno lekovito dejstvo – odličan je antioksidant, antiseptik, antispazmolitik, antitoksik, afrodizijak, baktericid, karminativ, depurativ, digestiv, diuretik, nervin stimulant, tonik. Pospešuje varenje. Eterično ulje u većoj dozi uzrokuje jednu vrstu pijanstva i dubok san, jer ispoljava toksična svojstva. Koristi se naročito protiv nadutosti creva gde najbolje rezultate daje u kombinaciji sa kimom u jednakim delovima.
Korijander sadrži minerale (kalcijum, selen, magnezijum, cink, gvožđe, fosfor, kalijum, jod), vitamine (A, B1, B2, C, PP), organske kiseline i oko jedan odsto eteričnih ulja.
U žitnim poljima sreće se divlji korijander, ali se kao začin i lekovita biljka koristi samo pitomi. Dostiže visinu od 50 do 80 cm. Koren je vretenast, razgranat i prodire duboko u tlo od jednog do 1,5 metra. Stabljika je razgranata – donji listovi su okrugli, a gornji su manjih dimenzija. Cvetni štitovi sačinjenu su od sitnih belih ili ružičastih cvetova. Cveta tokom leta. Plod je okruglastog oblika i ugodnog mirisa. Seme je veoma prijatnog mirisa, a najbolje ga je pre upotrebe samleti, jer tek tada dolazi do izražaja slatkasti ukus.
Uzgoj korijandera
Za setvu korijadera potrebna su laka, plodna zemljišta sa blagokiselom reakcijom. Najčešće se seje tokom aprila, ali može i ranije i kasnije, u zavisnosti od vremenskih uslova. U baštama može da se seje u intervalima od 15 dana, kako biste stalno imali svež korijander. Ukoliko ga posejemo u poslednjoj dekadi aprila, cvetaće početkom jula, a seme će dozreti krajem avgusta. Vegetacija korijandera traje četiri meseca.
Dubina setve kreće se od jednog do dva centimetra u zavisnosti od karakteristika tla. Razmak u redu je 15 cm, a međuredni razmak je oko 30 cm.
Tokom vegetacije, korijander je potrebno zalivati. Potrebe za vodom se menjaju tokom rasta. Kad su biljke male, zalivaju se dva puta u toku sedmice sa 3 do 5 l/m². U periodu intenzivnog rasta potrebno je povećati količinu vode od 5 do 8 l /m². U periodu sazrevanja, količina vode se smanjuje na 2 do 3 l/m². Količina vode se određuje i u skladu sa vremenskim prilikama.
Korijander može da se gaji i u saksijama. Dobro je seme pre setve potopiti u vodu na nekoliko sati. To će ubrzati nicanje. Korijander niče za 10 do 15 dana.
Foto: Cover Images
