Plodovi kruške se čuvaju u za to namenjena skladišta, koja mogu biti obična i hlađena.
Razlika je u regulisanju uslova za čuvanje plodova: temperatura, relativna vlažnost vazduha i sastav atmosfere, koji su u običnim skladištima prirodni, a u hlađenim veštački.
Duže čuvanje kruške može se ostvariti samo u hlađenim skladištima pod optimalnom i nepromenljivom temperaturom i pri pogodnoj vlažnosti, određenom sastavu i obnavljanju vazduha, u skladu sa osobinama i poreklom sorte.
Hlađena skladišta mogu biti različita kako po tipu (prizemna i nadzemna), tako i po sistemu hlađenja (hlađenje se obezbeđuje pomoću isparljivih tečnosti – amonijaka, ferona…), ali i po veličini. Međutim, posebno je važno razlikovati hlađena skladišta po sastavu atmosfere, odnosno skladišta sa, takozvanom, normalnom i kontrolisanom atmosferom. U hlađenim skladištima se sastav vazduha u toku čuvanja plodova može znatno izmeniti. Najčešće dolazi do nagomilavanja CO2, etilena i isparljivih materija iz plodova, što se negativno odražava na njihovu trajašnost.
Kako se povećala trajašnost i održao kvalitet plodova, u savremenoj voćarskoj proizvodnji sve se više koriste hladnjače sa kontrolisanom atmosferom, gde se u sastavu vazduha održavaju konstantne količine CO2 i O2, koje su optimalne za određenu sortu. To se postiže cirkulacijom, mešanjem i obnavljanjem vazduha u komorama za čuvanje. Na taj način se čuvanje plodova kruške može produžiti i za dva do tri meseca.
Temperatura vazduha u skladištu je od izuzetne važnosti za uspešno čuvanje plodova. Ona mora da bude niska da bi se usporilo brzo dozrevanje plodova i njihovo kvarenje. Mora da bude optimalna (za plodove svake sorte kruške) i stabilna što se postiže jedino u hlađenim skladištima. Snižavanjem temperature procesi disanja u plodu se znatno usporavaju, odlaže se pojava klimakterijskog maksimuma čime se usporava proces dozrevanja. Međutim, snižavanje temperature ide do određene granice, koja se za većinu sorti kruške kreće od -1 do 1°C. Suviše niska temperatura može da prouzrokuje fiziološka oboljenja.
U toku čuvanja plodova kruške na niskim temperaturama dolazi do biohemijskih transformacija, usled čega se smanjuje količina pojedinih materija u plodovima. Te promene su minimalne ukoliko su uslovi čuvanja optimalni.
Relativna vlažnost vazduha je takođe bitan činilac za uspešno i dugo čuvanje kruške. Optimalna relativna vlažnost vazduha se kreće od 85 do 90%. Obična skladišta imaju ozbiljan nedostatak zbog nemogućnosti održavanja konstantne temperature i relativne vlažnosti vazduha. Za vreme blagih zima temperatura u njima je visoka, plodovi ranije dozrevaju i trajašnost je mala. Ona se danas koriste za čuvanje manje količine plodova.
U normalnim uslovima, atmosferski vazduh sadrži 21% O2, 0,03%, CO2, 78,03% N2 i drugih inertnih gasova. U hlađenim skladištima sa normalnom atmosferom dolazi do nagomilavanja CO2, etilena i isparljivih materija iz plodova, što se negativno odražava na dužinu čuvanja i kvalitet ploda. Usled poremećaja odnosa O2 i CO2 u vazduhu povećava se intezitet transpiracije i disanja plodova, što rezultira ubrzanom pojavom klimakterijskog maksimuma i brzim propadanjem plodova. Da bi se ovo dejstvo atmosferskog vazduha sprečilo, sastav vazduha u hlađenim skladištima je izmenjen: smanjena je količina kiseonika na 2-3% i povećana količina CO2 na 1-5% uz apsorbciju i odvođenje etilena iz komora. Kako je modifikovanu atmosferu potrebno održavati i kontrolisati, nastao je termin kontrolisana atmosfera.
Kontrolisana atmosfera u hlađenim skladištima podrazumeva održavanje optimalno niske temperature i optimalnog sastava vazduha, čime se usporava intezitet disanja plodova, smanjuje transpiracija i otežava razvoj plesni i truljenje plodova u toku čuvanja. Ekonomski je opravdano samo čuvanje visokokvalitetnih sorti kruške srednjeg do poznog vremena sazrevanja, kao što su viljamovka, boskova bočica, krasanka… Mora se voditi računa: da plodovi koji se skladište na duže vreme moraju biti približno istog stepena zrelosti i to ubrani u optimalnom roku berbe; plodovi moraju biti zdravi, bez mehaničkih, gljivičnih ili oštećenja od insekata; ne smeju imati ni simptome fizioloških oboljenja; ostavljati samo plodove ekstra klase i prve klase…
Izvor: dipl. inž. Biljana Nikolić, PSSS Smederevo
Foto: Free Images
