Čuvanje jezgrastog voća, u koje spada i orah, nešto je lakše od čuvanja jabučastog i koštičavog voća.

Zbog velike količine ulja u jezgru (od 50 do 70%), čiji osnovni sastav čine nezasićene masne kiseline koje na višim temperaturama oksidišu do užegnuća, jezgra gube ukus i postaju neupotrebljive za jelo. Zato bi plodove oraha trebalo čuvati u tamnim i hladnim prostorijama ili hladnjačama na temperaturi od jednog do četiri stepena i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 60-65%.

Plodovi oraha trebalo bi da sadrže 10-12% vode. Pri ovom režimu plodovi oraha mogu da se čuvaju od 12 do 24 meseca. Ukoliko plodovi nisu prethodno osušeni, i kod kojih sadržaj vode nije sveden na 12%, mogu se uspešno čuvati na temperaturi od nula stepeni i relativnoj vlažnosti od 70%.

Pored režima čuvanja plodova oraha, neophodno je ostaviti prostor između ambalaže kako bi vazduh lakše cirkulisao.

Čuvanje očišćenog jezgra je nešto složenije. Vlaga, toplota, svetlost i vazduh su faktori koji utiču na kvarenje i kvalitet jezgra. Najbolji ukus jezgra i stabilnost boje postiže se čuvanjem jezgra koja sadrže od 3 do 3,5% vode. Jezgra je najbolje čuvati u hladnjačama na temperaturi od jednog do četiri stepena u tami, i na taj način se postiže duža stabilnost nezasićenih masnih kiselina, nego kad se jezgra čuvaju na prirodnoj svetlosti.

Izvor: dipl. inž. ŽivomirNikolić, PSSS Kruševac

Foto: Pixabay