Zatvoren sistem u kome ribe i biljke funkcionišu zajedno omogućava proizvodnju bez pesticida uz minimalnu potrošnju vode, ali visoka početna ulaganja i nedostatak stručne podrške i dalje usporavaju njegov razvoj u Srbiji.
Sve veći izazovi u poljoprivredi podstiču razvoj održivih sistema koji štede vodu, energiju i druge resurse, a istovremeno omogućavaju proizvodnju bezbedne hrane. Jedan od takvih modela je akvaponija – sistem koji objedinjuje uzgoj ribe i biljaka u zatvorenom kružnom procesu.
Ribe se uzgajaju u bazenima, a voda obogaćena hranljivim materijama koristi se za ishranu biljaka. One potom prečišćavaju vodu, koja se vraća u bazene, čime se postiže veoma mala potrošnja vode i eliminiše potreba za pesticidima.
Iako ovakav način proizvodnje deluje neuobičajeno, u svetu je sve zastupljeniji. U Srbiji, međutim, komercijalnih akvaponskih sistema i dalje ima malo.
Jedan od pionira je Dragan Kerkez, osnivač farme Urban Greens iz Kikinde, koji nedeljno proizvede između 1.000 i 1.500 kilograma zelene salate.
Kako navodi za Biznis.rs, visina investicije zavisi od veličine i stepena automatizacije sistema. Za ozbiljnu proizvodnju neophodni su kvalitetna infrastruktura, filtracija, kontrola kvaliteta vode, grejanje ili hlađenje, kao i objekti za uzgoj biljaka i ribe.
Početna ulaganja kreću se od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra, dok sistemi „ključ u ruke“ koštaju između 100 i 500 evra po kvadratnom metru. Povraćaj investicije, uz stabilno tržište i dobar plasman, najčešće se očekuje u periodu od pet do osam godina.
Kerkez ističe da je pored proizvodnje podjednako važan i marketing, jer prodaja sirovine bez dodatne vrednosti često nije isplativa.
Prema njegovim rečima, najveći izazov predstavlja nedostatak stručnog znanja, budući da akvaponija objedinjuje akvakulturu, hidroponiju, biologiju i automatizaciju. Dodatni problemi su visoki troškovi ulaganja, ograničena stručna podrška, nedovoljno prilagođeni propisi i potreba da se potrošači upoznaju sa prednostima ovakvog načina proizvodnje.
U akvaponskim sistemima najčešće se uzgajaju zelena salata, paradajz, jagode, mikrobilje i druge vrste koje brzo rastu. Proizvodi se dobijaju bez upotrebe pesticida, a često imaju bolji ukus i veću nutritivnu vrednost zahvaljujući prirodnim hranljivim materijama iz sistema.
Ipak, ovako proizvedeno povrće ne može da nosi oznaku organskog proizvoda, jer biljke rastu u vodi, a ne u zemljištu.
Kerkez navodi da interesovanje za akvaponiju raste, posebno među investitorima i HoReCa sektorom, koji traže lokalne i kvalitetne proizvode tokom cele godine. U svetu se najčešće uzgaja tilapija, dok u Srbiji najveći potencijal imaju šaran i kečiga.
Zanimljivo je da je Kerkez, po struci programer, ideju za akvaponiju dobio od prijatelja iz Kenije. Nakon što se tamo upoznao sa ovim načinom proizvodnje, napustio je posao i 2020. godine u Kikindi pokrenuo farmu Urban Greens, gde danas uspešno uzgaja zelenu salatu i šarana.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Urban Greens