Iako smo ušli u april, nestabilne vremenske prilike se nastavljaju, a u višim nadmorskim predelima Srbije se čak zabelelo. Sneg je pao i u glavnom malinarskom kraju naše zemlje, što je kod velikog broja proizvođača ovoga voća izazvalo strepnju, posebno zbog najave noćnih mrazeva.
Na grupama i u forumima na društvenim mrežaka, koji okupljaju voćare, već nekoliko dana dele se fotografije malinjaka pod snežnim pokrivačem u ivanjičkom kraju. U ovoj opštini i prema zvaničnim podacima poslednjeg popisa poljoprivrede nalaze se najveće površine pod ovim voćem. Snega je, kažu, bilo i u Dragačevu.
Tokom prošlog vikenda, po rečima proizvođača, bilo je i do 40 centimetara snega, koji je praćen vetrom. I dok pojedini malinari nisu optimisti kada je reč o ovogodišnjem rodu, drugi, iskusniji, tvrde da su slične vremenske prilike bile i ranijih godina i da je uprkos kasnom snegu malina preživela.
Dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih domaćih stručnjaka i predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, kaže za „Politiku” da nema razloga za brigu.
– Imajući u vidu činjenicu da se zasadi maline u glavnim malinogorjima naše zemlje nalaze na samom početku vegetacije, snežne padavine, pre svega u zapadnoj Srbiji, nisu izazvale nikakva oštećenja – objasnio je Leposavić.
Dodao je da je povoljna okolnost i to što je sneg dobar izolator, zbog čega umanjuje negativno dejstvo nižih temperatura, koje do sada, srećom, nisu prelazile nulti podeok.
– S obzirom na predviđanja za naredni period može se očekivati povećani infektivni potencijal bolesti, pre svega bakterijskog porekla, ali i određenih gljivičnih. Bez obzira na to da li su ili ne malinari izvršili odabir i vezivanje rodnih izdanaka, i u međuvremenu primenili nešto od zaštitnih sredstava, potrebno je da po stabilizaciji vremena obave dodatni tretman bakarnim sredstvima jer se ovim preparatima predupređuje i smanjuje infekcija u zasadima – napominje Leposavić.
Sneg krajem marta u ovim krajevima postao je uobičajena pojava, a ostaće zapamćena i 2019. godina, posebno u prijepoljskim selima, kada je pao u maju. Voćare je tada iznenadio težak i mokar sneg koji je pričinio mehanička oštećenja, polomivši mlade grančice maline, ali ni tada temperatura nije padala ispod nule.
Teška godina za voćare bila je i 2017. kada je u poslednjoj dekadi aprila delove Srbije zahvatio ledeni talas i praktično pokosio zasade posebno trešanja u ravničarskim krajevima. Temperatura se spuštala i do minus 3,8 stepeni Celzijusa.
Izmrzle su i breskve, kajsije i pojedine sorte šljiva i jabuka. U zapadnim krajevima zbog lomljenja grana sneg je naneo velike štete malinjacima, posebno u okolini Ljubovije. Stručnjaci su tada objasnili da je dugotrajni mraz najopasniji kada su plodovi u fazi zametka.
Izvor: Politika
Foto: Malinari Srbije/Facebook, Malinari i kupinari Srbije/Facebook