Da li će Direktiva EU stati na kraj falsifikatima meda na tržištu?

77

Evropski parlament konačno je usvojio Direktivu o medu i to je verovatno kraj dosadašnjoj praksi u kojoj je ovaj proizvod mogao da se prodaje sa deklaracijom koja nije davala dovoljno informacija kupcu.

Dosadašnji sistem deklarisanja, to jest oznaka „mešavina EU/ne-EU meda” godinama se zloupotrebljavala kako bi se uvozio i prodavao falsifikovani med. Nove oznake na pakovanjima, kako je odlučeno, sadržavaće popis svih zemalja iz kojih je došao med prema razmeri udela i sa jasno istaknutom oznakom na deklaraciji, saopštili su iz Strazbura.

– Dosadašnja iskustva su pokazala da su prevare sa ovim proizvodom bile sve sofisticiranije i bilo je sa postojećom regulativom sve teže sprečiti prevare potrošača. Ovim pristupom ćemo s jedne strane zaštititi potrošače, a s druge strane pčelare koji proizvode pravi, domaći med, zaštititi od prevaranata koji su pod medom prodavali jeftiniji i nekvalitetni šećerni sirup – kaže Biljana Borzan, evroparlamentarka koja je učestvovala u donošenju ovog propisa.

Ona kaže da su od 123 strane kompanije koje uvoze med na tržište EU, 70 njih nudilo proizvode koji sadrže šećerni sirup. Najviše tih uvoznika je iz Kine, njih 20, dok su ostali iz Ukrajine, Argentine, Brazila, Meksika i Turske, ističe ona.

Borzanova kaže da je do sada šansa da kupac bude prevaren pri kupovini meda u prodavnicama bila 50 odsto.

– Osim novih pravila za označavanje porekla, moramo obezbediti i stroži inspekcijski nadzor, jer prevaranti koriste sve sofisticiranije metode falsifikovanja meda. Trebalo bi da inspekcije budu opremljene tako da mogu da detektuju ultrafiltrirani „med”, u kojem praktično nema polena, kao i proizvode tretirane na visokim temperaturama iznad 40 stepeni, to jest med koji se veštački pravi isparavanjem. Time bismo zaokružili nadzor nad ovim proizvodom kojim se Evropa bavi već dugi niz godina – zaključila je ona.

I zaista, med je proizvod o kome se najviše govori poslednjih godina, iako je rizik od konzumiranja falsifikata po zdravlje mali. Međutim, to nije jedini motiv, ovakve prevare ugrožavaju proizvođače koji se suočavaju sa nelojalnom konkurencijom koji mu dodaju nedozvoljene jeftine sastojke. Proizvodnja je počela da pada, a širom Evrope je neprekidno rastao uvoz jeftinih zamena medu, zbog čega su i proizvođači pozvali na hitnu akciju i donošenje novih propisa.

Evropa ne proizvodi dovoljnu količinu meda da zadovolji sopstveno tržište i uvozi oko 40 odsto iz trećih zemalja. Poslednje analize su pokazale da je 46 odsto od 320 uzoraka uvezenog meda, nasumično uzetih između novembra 2021. i februara 2022. i analiziranih „verovatno falsifikovano”. Med prirodno sadrži šećere i prema pravilima EU o tom pitanju mora da ostane čist, što znači da ne mogu da mu se dodaju sastojci. Falsifikovanje nastaje kada se sastojci kao što su voda ili jeftini šećerni sirupi veštački dodaju da bi se povećala zapremina meda.

Izvor: Politika

Foto: Envato


reklama