Najava snega i niskih temperatura u Srbiji u narednim danima posebno brine proizvođače voća koji se nadaju da se neće ponoviti scenario od prošlih godina kada su voćnjaci desetkovani usled ekstremnih vremenskih uslova.
Ovo nije samo briga za očuvanje zasada i dobrog roda, već posredno i za državnu kasu i standard svih građana. Posebno posle poslednjeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku da je upravo visoka cena voća, uslovljena padom proizvodnje, bila najveći krivac za rast inflacije u 2025.
– Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena – navedeno je u saopštenju RZS-a uz obrazloženje da je na ovo ubedljivo najviše uticalo poskupljenje jabuka od 37,1 odsto.
Ovaj rast, ističe se u publikaciji „Trendovi 4 kvartal”, uslovljen je pre svega, padom prinosa, koji se procenjuje na 26 do 27 odsto u odnosu na 2024, zatim učestale pojave poznih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda, kao i povećanim troškovima proizvodnje, pošto su se voćari suočili sa većim izdacima za energente, zaštitna sredstva i radnu snagu, što je podiglo prag isplativosti.
Rast cena jabuka na svetskom tržištu i bolja prođa na novim izvoznim tržištima, poput Bliskog istoka i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dodatno su uticali na domaću ponudu i veću cenu u Srbiji, preneo je Tanjug. Udarac na potrošačke cene takođe je dolazio i od poskupljenja citrusnog voća, limuna za 30,1 odsto, i mandarina za 21,1 zbog klimatskih promena i lošijih prinosa u državama koje su glavni proizvođači. Kod nas je inflaciju dodatno nadogradila visoka cena trešanja za rekordnih 116,9 odsto, jer su rano proleće prošle godine obeležili kasni mraz i grad koji su pogodili veći deo Srbije.
Ovo je značajno pogodilo ključne voćarske regione, ponuda na pijacama bila je izuzetno ograničena, dok su voćari koji su uspeli da sačuvaju deo roda trešanja imali znatno veće troškove agrotehnike i zaštite kako bi plod dospeo do berbe. Isti ovi faktori odrazili su se i na visoku cenu breskvi u 2025. godini, od 51,5 odsto.
Postavlja se pitanje da li bi i ove godine, zbog sukoba na Bliskom istoku, moglo doći do novog rasta cena voća i hrane, što bi dodatno pojačalo inflatorne pritiske za koje ekonomisti već ocenjuju da su praktično neminovni.
Cene đubriva i ostalih proizvoda koji se koriste u agraru direktno zavise od stabilnosti energenata, a rast ovih troškova tek će u narednom periodu ostaviti posledice po ekonomiju.
Ekonomista Ivan Nikolić kaže za „Politiku” da je prošle godine rast cena voća i povrća bio uslovljen našem domaćom proizvodnjom. Zasadi su poslednje dve godine bili izloženi nepovoljnim klimatskim uticajima.
– Ako gledamo po tom osnovu, ova godina je dobro počela. Nije bilo mrazeva i očekujemo da će za voćarstvo sezona biti značajno uspešnija, a nadam se da će i građani to uskoro osetiti na zelenim pijacama. Da li će neki drugi parametri poremetiti odnos tražnje i ponude i uticati na cene, to tek treba da vidimo. Početak je bio znatno povoljniji i imam optimizam da ovaj sektor neće bitno uticati na cene ove godine. Naravno, ako bude potpunog kolapsa kada je reč o energentima, to bi se se odrazilo. Ali ne verujem da će do toga doći – smatra Nikolić.
I ocena stručnjaka je da će ova godina biti rodnija u sektoru voćarstva jer je posle mnogo sezona i usled snežnih padavina izostalo rano cvetanje kod glavnih voćnih vrsta. Profesor Zoran Keserović nedavno je rekao za „Politiku“ da je bilo snega i niskih temperatura, što je usporilo vegetaciju, a i dovoljno zimske vlage, za razliku od prošle dve godine kada smo u januaru i februaru imali i više od 20 stepeni Celzijusa.
Podsetio je da se krajem marta 2024, u pojedinim krajevima zemlje, temperatura spuštala i do šest stepeni ispod nule, što je bilo pogubno za zasade, posebno kajsije.
– Ima potencijala i imam osećaj da će ovo biti izuzetno rodna godina. Ali nikad se ne zna i moramo biti obazrivi – rekao je Keserović.
Izvor: Politika
Foto: Envato, Tanjug/Branko Lukić