Pšenica se spasila velika suše, kukuruzu na mnogim njivama to nije uspelo, a ni kiše koje u pojedinim delovima zemlje padaju poslednjih dana neće uspeti da u potpunosti “izvuku” ovogodišnji rod ove žitarice.
Kao i pšenice i kukuruza, i suncokreta biće manji rod nego prošle godine, a padavine krajem avgusta pomoći će za kasnije radove na njivi – oranje, ali i jesenju setvu biljaka za narednu sezonu.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za „Danas“ da kiša koja trenutno pada u nekim delovima Srbije već danima neće mnogo pomoći kukuruzu, možda samo nekim kasnim hibridima, ali da je to mali deo.
– Pomoći će možda za jedan odsto kukuruzu, stručnjaci kažu da teško da će biti kakve koristi od kiše koja sada pada. Prinosi će biti loši, a sada je već evidentan pobačaj – ističe Galetin.
On kaže da se prinosi razlikuje od parcele do parcele, i da će ako budu između 4,5 i pet tona po hektaru u ovim okolnostima to čak biti i dobro.
– To znači da ćemo možda prebaciti 4,6 ili 4,7 miliona tona ukupno, što je malo iznad naših domaćih potreba i što bi sa prelaznim zalihama bilo dovoljno za nas i da ostane nešto za izvoz – ističe Galetin.
On napominje i da je suncokret rodio od 2,3 do 2,5 toni po hektaru i da je sreća što ga imamo mnogo posejanog ove godine, nekih 250.000 hektara, te da ako prinos bude prosečan može da se računa na 570.000 tona.
– Sve je to manje nego prošle godine, koja je isto bila sušna, ali ne kao ova godina – ističe on.
Galetin kaže da veruje da će ove godine država ponovo odlučiti ne da zabrani, već više da ograniči izvoz uvođenjem kvoti, koje smo već imali u prvoj polovini ove godine.
– Početkom godine nije bilo razloga da se ograničava izvoz, a očekujem da će ga sigurno biti. Kada su uvođene zabrane urađene su loše bilansne procene, zabrana je dugo držana, propustili smo period kada smo imali robe i kada je cena na tržištu bila najveća. Iako je u prvi mah bilo potrebe da se to uradi, mere smo predugo držali – ističe Galetin.
Ove godine država će, gotovo sigurno, kako kaže, uvesti kvote za izvoz kukuruza, jer više nemamo tolike viškove, dok je sa pšenicom druga priča.
– Pšenice možemo ove godine, u ovoj ekonomskoj 2022/23. imati više od milion tona za izvoz, jer iako je malo podbacila u odnosu na prošlu bolje je prošla od kukuruza – napominje Galetin.
Kiša će, kaže, da pomogne onim kulturama koje tek treba da se sade i seju, pomoći će setvi pšenice koja počinje za mesec i po, dva.
– Dobro je da uđe u vlažno zemljište, a ne u prašinu, tako da za to znači, ali za ovogodišnji rod nema nikakvog efekta – naglašava Žarko Galetin.
Poljoprivrednike u Južnom Banatu kiša je prekinula u žetvi suncokreta, kom, baš kao i kukuruzu trenutna kiša niti pomaže niti odmaže.
– Suša je bila velika i odrazila se i na suncokret, tako da usevima ništa ne pomaže to što sada pada kiša. Pomoći će ako bude nastavila da pada za jesenju obradu, za uljanu repicu, kasnije za oranje i setvu – kaže za „Danas“ Jovica Jakšić, predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Što više kiše to je bolje, jer sada više, kako kaže, ne može da napravi neku štetu ni kukuruzu ni suncokretu. Jedino što može jeste da odloži žetvu na određeni period.
– Prinosi će biti lošiji nego prošle godine, kukuruz će prema sadašnjim procenama biti dosta lošiji nego prošle, ali više možemo da znamo tek kada završimo žetvu, za sada samo možemo da nagađamo – ističe Jakšić.
Izvor: Danas
Foto: Envato
