Stručnjaci Instituta ekonomskih nauka smatraju da Srbija i dalje može da traži odlaganje primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja stupa na snagu 1. septembra i omogućiće prodaju zemlje strancima.
Da li će Srbija dozvoliti prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, pitanje je na koje ćemo uskoro morati da damo odgovor. Rok da se nešto učini po tom pitanju je sve bliži, pa stručnjaci iz Instituta ekonomskih nauka savetuju da Srbija zatraži odlaganje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, iako se zna da će nam za pozitivan odgovor trebati saglasnost svih 28 država članica EU. Stav ovog instituta zasnovan je na nedavno završenoj stručnoj analizi, koja je rađena na zahtev Pregovaračke grupe četiri (sloboda kretanja kapitala), i koja daje kompletnu sliku kakav uticaj bi mogla da ima promena regulative u ovoj oblasti. Osnovni razlog je činjenica da bi smo bili prva zemlja koja je pre ulaska u EU izjednačila prava kupovine zemlje kod stranih i domaćih fizičkih i pravnih lica.
Do sada se verovalo da bi naša strategija mogla da se zasniva na preuzimanju pojedinih rešenja iz zemalja EU, koje takođe nameću niz ograničenja po pitanju ko i pod kojim uslovima može da stekne pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem.
U javnosti su kao najpodesniji za nas pominjani slovenački, poljski i mađarski model. Stav Instituta je da ovo nije do kraja tačno jer je Srbija jedinstven slučaj, tako da ni praksa ne postoji, mada su njihovom studijom obuhvaćena iskustva nekoliko predloženih država poput – Poljske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Mađarske.
Kako napominju, još neke važne pravne pretpostavke nisu ispunjene, restitucija nije do kraja završena – do jula 2016. godine vlasnicima je vraćeno svega 36.000 hektara poljoprivrednog i 3.900 hektara šumskog zemljišta. Postoji veliki broj nerešenih zahteva za povraćaj oko 10.800 hektara zemlje. Čak se ni ove informacije ne mogu uzeti kao potpune jer pojedine opštine ne raspolažu zvaničnim podacima.
Kao potencijalni problem navodi se i to što je u privatizaciji prodato 140 firmi koje su raspolagale poljoprivrednim zemljištem, a u međuvremenu je 40 ugovora raskinuto što je u pojedinim slučajevima dovelo i do međunarodnih tužbi. Zbog svega ovoga procenjuje se da od 3,8 miliona hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za oko 30 odsto vlasnička struktura nije potpuno jasna, tačna niti je poznato da li Poreska uprava ima evidenciju o prometu.
U javnosti je pominjana čak i promena Ustava, po mađarskom modelu, ali važno je spomenuti da se to nikada zapravo nije dogovodilo. Premijer Viktor Orban jeste predlagao to rešenje, i zakon je 2013. usvojen, ali je tužena pred Savetom Evrope, pa do promene Ustava na kraju ipak nije došlo. Takve ideje odbacio je i ministar Branislav Nedimović, koji je izričito rekao kako promene Ustava neće biti, ali će Srbija naći mehanizme da zaštiti svoj najvažniji resurs.