Rast cena krompira već nekoliko godina enigma je za domaće potrošače. Ovo povrće i u poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku zauzima visoko mesto po poskupljenju, a za godinu dana njegova proizvođačka cena uvećana je za gotovo 32 odsto.
Na društvenim mrežama nedavno je pokrenuta žučna rasprava oko paprene cene krompira. Prema pisanju domaćih medija, kupcima je najviše zasmetalo što je pojedino južno voće, koje putuje hiljadama kilometara, jeftinije od ovog poljoprivrednog proizvoda koji se tradicionalno uzgaja u Srbiji.
Kilogram pomorandži se u marketima trenutno može kupiti i za 80 do 120 dinara, dok je u radnjama cena krompira od 100 do 150 dinara, na pijacama i više. Tako je jedna Kragujevčanka prokomentarisala da je na lokalnoj pijaci nedavno pazarila pomorandže za 87 dinara, dok je kilogram krompira platila 129 dinara. Kako se dogodila ovakva neravnoteža na tržištu i zašto je krompir i dalje rekorder u poskupljenjima?
– Zbog toga što trenutno uvozimo ovo povrće, a i prošla godina je bila vrlo nepovoljna sa stanovništva vremenskih uslova. Rod je bio smanjen, kao i površine – kaže za „Politiku” Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Naglašava da je u Evropi slična situacija jer je i tamo krompir prilično skup. Da li to znači, recimo, da čuveni ivanjički krompir gubi trku s uvoznim? Broćić napominje da ima i dalje ozbiljnih proizvođača, ali da su nažalost domaće površine pod krompirom poslednjih godina smanjene i danas one ne iznose više od 20.000 hektara.
– Neke druge kulture su bile atraktivnije za proizvođače. Recimo maline, borovnice… Sve je to uticalo na prestrukturiranje proizvodnje kod jednogodišnjih kultura. Malinu kad zasadite berete je narednih 15, 20 godina, ne možete lako da ulazite i izlazite iz proizvodnje. Kod krompira je to moguće, tako da se ljudi okreću ka profitabilnijim kulturama – objašnjava Broćić.
Podseća i da su žitarice imale dobru cenu, pa je i to uticalo na izmenu proizvodnje.
– Takođe, poslednjih godina i ulaganja po hektaru su jako uvećana. Kod krompira, to je iznos i od 6.000 do 7.000 evra. Dok je kod kukuruza, recimo, 600 evra. Tako da je računica sasvim jasna – naglašava Broćić.
Kako i u Evropi imamo sličnu situaciju, da li to znači da ćemo i nadalje jesti skup krompir. Broćić napominje da će Srbija svakako imati krompira i da nisu svi odustali od proizvodnje. Trenutno kasni vegetaciona sezona tako da će ove godine uvoz trajati sigurno do kraja juna, sve dok ne stigne domaći. Prema njegovim rečima, ovo povrće se masovno uvozi u Srbiju i procenjuje da ćemo ove godine uvesti više od 60.000 tona. Kako kaže, najviše na naše tržište stiže krompir iz Belorusije, ali i iz Francuske, Belgije… Beloruski trenutno ipak dominira jer je u drugim evropskim državama znatno skuplji.
Izvor: Politika
Foto: Envato
