Od davnina je prelepa perjana lepeza i graciozni hod paunova privlačio ljudsko oko, a gde je privlačnost tu je i prilika za biznis. Time se danas u Srbiji vodi Dragan Lukić, domaćin koji na Salašu Noćajskom, mačvanskom selu blizu Sremske Mitrovice komercijalno uzgaja ove predivne ptice.
Ova mitska ptica, vezivana za bogove i kod Helena, Kineza ili starih Hrišćana, sada je ukrasna živina koja može da bude isplativa za gajenje ukoliko se pridržavate nekih pravila i čuvate ih od onoga čega se najviše plaši i svaki drugi Srbin – promaje.
– Paunovi su poreklom sa drugačijeg klimatskog područja, iz Indije i Vijetnama, ali kod nas nisu puno zahtevni za odgajanje. Malo je problem zimi, kada su baš niske temperature, ali i oni su se već okalili kod nas na Balkanu. Najveća „pretnja“, ako zanemarimo lisice, im je promaja. Izdržaće i -20 ili -25, ali ne sme da im duva i ne smeju da se pokvase kada su mali– objašnjava Lukić, najveći uzgajivač paunova u Srbiji, u emisiji „Živinarstvo“ kanala Agro TV.
Dragan je u ovaj hobi, pa biznis, krenuo slučajno pre petnaestak godina. Tada je dobio par malih indijskih paunova, od kojih se razvila ljubav prema ovim prelepim pticama.
– Uzgajam, proširujem, obilazim izložbe… i radiću to dogod budem imao snage – kaže domaćin.
Trenutno ima 25 starijih jedinki i tridesetak mladih, a izlegao je ove godine 75 komada koji su našli nove vlasnike širom Srbije. Godišnji minimum mu je 100 komada.
Lukićevi paunovi mogu da budu napolju veći deo godine, i da čak i spavaju noću po drveću. Samo se zimi zatvaraju „kokošinjci“ ciradama, jer promaje ne sme da bude. Plavi indijski paunovi, koji su češći u Srbiji, su po Lukićevom iskustvu mnogo otporniji od belih. Paunovi sa novim bojama, koji stižu iz Bugarske, Poljske… kameo, breskva ili bronza… takođe su nežniji.
A to su samo neki od 15 priznatih varijeteta po boji u svetu ove ptice iz porodice fazana. Dragan Lukić uglavnom drži četiri standardne boje: plave, šarene, crnokrile i bele paunove.
Paun u prirodi jede gliste, zmijice ili skakavce, a u odgoju mnogo bogatiju proteinsku hranu: granule, suncokret, kukuruz, soja, žitarice tritikale, kuvana jaja… tako da problema nema ni sa ishranom.
– To paunovima odgovara da razviju grudni koš i da njegovo fluorescentno perje dolazi do izražaja – napominje Lukić.
Problem sa paunovima, ukoliko se razbole, je to što u Srbiji za ptice ima mali broj veterinara, a za paunove još manje. Zbog toga održavanje zdravlja jeste izazov za uzgajivače. Zbog toga je bitna i preventivna vakcinacija i redovno čišćenje od crevnih parazita.
Ako nešto pođe po zlu, pa su potrebni antibiotici i lekovi, za to treba biti spreman unapred.
– Za paunove nema lekova u Srbiji pa ih morate kupiti u EU i držati u rezervi. Postoje i neki „narodni“ lekovi i moje terapije za koje sam se uverio da funkcionišu, kao što je dodavanje belog luka u hranu kada teško dišu ili davanje kuvanog gunjovog lista za proliv – napominje Lukić.
Kupaca za paunove ima. Zadnjih godina, kaže uzgajivač, ljudi kupuju za svoja domaćinstva, za etno turizam… a Lukić ih sam poklanja srpskim manastirima. Po par paunova novi ponosni vlasnici dolaze i iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije…
To, doći da kupite direktno kod uzgajivača, bilo da kupujete za uživanje ili za uzgoj, preporuka je Dragan Lukića, jer onda vidite i u kakvim uslovima žive, dobijete savet a imate i neku malu „garanciju na robu“.
Izvor: 24sedam, Agro TV
Foto: Agro TV, Envato