Odgovor na pitanje iz naslova stići će najkasnije krajem nedelje kada ističe rok za produženje Sporazuma o žitu. Zbog povećanog priliva jeftinog ukrajinskog žita, pet zemalja u Evropi privremeno je zabranilo uvoz kako bi zaštitilo svoje poljoprivrednike.
I na srpskom tržištu su pale cene žitarica. Međutim, i ako sporazum ne bude produžen, upućeni kažu da će se Srbija teško vratiti na tržišta koja su preuzeli veliki izvoznici.
Sporazum koji ističe 18. maja mora biti obnovljen – za sada, to je stav samo Ujedinjenih nacija. Ističu da će bez dogovora biti teško da se obezbedi hrana za određene regione, a kamoli za ceo svet.
– To me jako brine, a trebalo bi i sve ostale. Pozivam svakog svetskog lidera da pomogne da se sporazum obnovi i okonča sukob. Čak i da rat odmah prestane, trebaće godine da se ukrajinska polja očiste od mina – upozorava Sindi Makejn, šef svetskog programa za hranu UN.
Rusi odgovaraju da pomaka nema, niti će ga biti ako njima Zapad ne dozvoli izvoz đubriva i uvoz mehanizacije, i vrati ih u SVIFT sistem.
– Nema novih informacija. Da bi se dogovor postigao, potrebno je da druga strana ispuni obećanja koja nam je dala – kaže portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Dok se dvoje svađaju, treći koristi. Da li bi cena srpskih žitarica bila bolja ako Ukrajina i Rusija ne produže dogovor – jednačina je sa mnogo nepoznatih.
Upućeni kažu da se ne treba mnogo nadati, jer veliki se uvek snađu.
Putevi za izvoz i mimo Crnog mora postoje. Duži i skuplji. Ali roba će stizati na tržišta koja smo mi u međuvremenu izgubili.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Rajić ne očekuje nikakve promene što se tiče zemalja u okruženju.
– Cena naše pšenice i ostalih žitarica i ukrajinske je približna. Tako da se njima ne isplati da potežu za uvozom pšenice iz Ukrajine – kaže Rajić.
Što se tiče velikih tržišta, Rajić smatra da smo tu trku gubimo sa velikim igračima, Ukrajinom i Rusijom.
Devedeset odsto srpskog žita kupuje nekoliko multinacionalnih kompanija, čiji su silosi u Ukrajini. Za povratak na tržište Afrike dobro bi bilo da se nađe najbrži put, preko Bara i bez posrednika.
Ekonomista Ljubodrag Savić napominje da srpska poljoprivreda trpi posledice svetske situacije.
– Zavisi od energenata, od veštačkih đubriva koje nemamo, dakle sve je to negde u dalekom svetu – objašnjava Savić.
Žarko Galetin sa Produktne berze u Novom Sadu ukazuje da pojedini, pre svega trgovački lobiji, koriste tu situaciju.
– U velikoj meri imamo taj momenat zloupotrebe situacije na ukrajinskom ratištu, da se podižu cene i onih proizvoda za koje definitivno nema potrebe – ističe Galetin.
U udruženju „Žita Srbije“ kažu da na otkupnu cenu srpske pšenice najviše utiču viškovi. Procenjuju da ćemo u novu sezonu ući sa najmanje milion tona neprodate robe.
S druge strane, poljoprivrednici kažu da pšenice na zalihama nema i da je to izgovor otkupljivača koji im nude svega 19 dinara za pšenicu ovogodišnjeg roda.
Izvor: RTS
Foto: Envato