Da li korona virus ugrožava zaradu uzgajivačima cveća?

27

Najviše posla proizvođači cveća imaju u nedelji pred osmi mart kada stižu porudžbine i kada se raznobojni asortiman pakuje kako bi završio u rukama lepšeg pola kao najčešći poklon za Dan žena.

Prema rečima proizvođača, ova godina je specifična zbog korone, a tržište je nesigurno pa su mnoge porudžbine otkazane, iako cvećari najveću zaradu imaju upravo za 8. mart, kad se proda najviše cveća.

U rasadniku „Đorđević“ u selu Vučić kod Rače šarenoliko cveće je spremno za Dan žena. Intenzivnih boja, purpurnih i crvenih latica različitih nijansi, preko sto vrsta mirisnog cveća proizvodi se na 3.000 kvadrata ispod staklenika, još toliko je u plastenicima, a na otvorenom se biljke nalaze na 2.000 kvadrata. Ivan Đorđević je rasadnik nasledio od roditelja koji su se još početkom osamdesetih bavili proizvodnjom cveća.

– Mi baš dajemo akcenat na biljke za osmi mart i one se ove nedelje pakuju jer se tada i isporučuju. Za ove dane pred osmi mart smo se spremali nekih godinu i po dana. Nije sada neko sigurno tržište, a evo sada se spominje i uvođenje novih mera gde mi bukvalno ne znamo šta ćemo jer smo cele godine radili za jedan datum i može da se desi da nam se sve poremeti i da cela godina strada zbog toga. Na primer, objekti koji imaju skraćeno radno vreme, a glavna prodaja im je vikendom, su polako otkazivali porudžbine jer su i ti ljudi nesigurni, neće da rizikuju a naši proizvodi imaju rok trajanja – priča Ivan.

Ivana Đorđević je sa suprugom nastavila njegovu porodičnu proizvodnju 2009. godine. Širok osmomartovski asortiman najčešće čine ciklame, hrizanteme, zumbulu, primule, ruže, karanfili, a posao u staklenicima zahteva rad tokom cele godine.

– U početku, kada sam došla, sve mi je izgledalo cvetno, mirisno i lepo za videti, a u stvari kada pristupite tome onda se stvarno vidi koliko je teško i naporno, koliko zahteva truda, ulaganja i odricanja, a ja sam ranije dok su mi deca bila mala volela da kažem da su biljke mnogo zahtevnije nego male bebe. Biljke zahtevaju konstantno praćenje i konstantnu prisutnost. Mi stvarno imamo ogromnu proizvodnju i najzastupljenije su te ciklame koji imamo puno, tu su i primulice, zatim kalceolarije ili papučice koje su ovako interesantne. Moja deca vole da ih zovu i smoki jer imaju vazdušasti cvetić koji može da se stisne i zaista ih podseća na smoki – kaže Ivana.

Opština Rača izdvaja 20% budžeta na poljoprivrednu proizvodnju, a svoje mesto u tome našli su i cvećari u ovom delu Šumadije.

– Kada pričamo o cvećarstvu, mi smo kao lokalna samouprava kroz programe subvencionisali plastenike i plasteničku proizvodnju, godinama unazad smo organizovali konkurse za sve zainteresovane ljude. Radi se o plastenicima vrednosti negde oko tri i po hiljade evra gde je učešće samo 10%, porez i PDV su plaćali sami cvećari kao i ostali koji se bave plasteničkom proizvodnjom. Ranije smo organizovali i sajmove i posete sajmovima, organizovali i zakupe mesta na sajmovima i sve je to išlo u prilog razvoju te grane poljoprivrede – kaže Nenad Savković, predsednik opštine Rača.

Ipak, ono što najviše brine proizvođače je cena cveća koja je godinama ista, dok ulaganja u materijal, ogrev, navodnjavanje i zaštitu biljaka rastu. Međutim, često lepota posla, tradicija i ljubav prema cveću prevlada nad problemima.

Izvor: RTV

Foto: Facebook


reklama