Da li nam preti nestašica piletine?

120

Na tržištu mesa u neposrednom regionu izgledna je nestašica piletine, a visoke cene kukuruza pod znak pitanja stavljaju snabdevenost tržišta u Srbiji.

Nestašica hrane i rekordne cene na globalnom tržištu nisu „tamo negde u svetu“, svakodnevno nam to pokazuju cene u prodavnicama, ali i vesti iz regiona. A vesti ne slute dobro, jer je svinjsko i pileće meso u Evropskoj uniji u poslednjih desetak dana poskupelo za 60 odsto, a u regionu barem 30.

Iz resornog odbora Privredne komore Crne Gore ovih su dana uputili upozorenje da se na tamošnjem tržištu može očekivati nestašica pilećeg mesa, a iz Koordinacionog odbora živinara BiH da bi mogli da u potpunosti obustave proizvodnju zbog skupe struje.

Situacija sa mesom u Srbiji nije tako crna, ali nije ni dobra, upozorava Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda pri Privrednoj komori Srbije (PKS).

– Vidimo i u regionu i u Evropi da se svuda prave zalihe hrane, nema trgovine na produktnoj berzi i više nije pitanje šta ćemo da radimo danas, nego kako ćemo se hranom snabdeti i sutra. To ukazuje na potrebu da se ozbiljno pristupi proizvodnji osnovnih životnih namirnica, od žitarica do mesa i mleka. Hitno je potrebno uraditi detaljne bilanse koliko kukuruza, pšenice, suncokreta i sojine sačme imamo u zemlji, koliko nam je potrebno za ishranu građana i stoke, jer lako može da se desi da to nema odakle da se uveze – kaže za 24sedam Budimović.

Kako dodaje, znamo okvirno da smo posejali kukuruza na 900.000 hektara, da je rodilo od šest do 6,5 miliona tona, ali ne znamo koliko je izvezeno, a koliko je ostalo, jer ta roba nije danas kod seljaka, ona je kod trgovaca i država ne zna tačno s čime se raspolaže u krizi.

Proizvođači u Srbiji, koji su na velikim mukama zbog troškova proizvodnje za kojima mnogo zaostaju cene po kojima oni mogu da prodaju svoje proizvode, nadaju se da će „uhvatiti priključak“ i konačno početi da prave profit, umesto što gase proizvodnju.

– Možda nam ova kriza u Ukrajini donese veću cenu, ali pitanje je ko to od proizvođača može da sačeka. Kod nas se na akcijama u diskontima i megamarketima nudi pile za 199 dinara, a meni je cena žive vage bez zarade 145 dinara. To pile mora da košta najmanje 270 ili 280 dinara, i ja ne znam kakvo je to meso koje se po toj ceni prodaje – priča za 24sedam Jovica Radovanović, mali proizvođač iz Kutlova kod Kragujevca.

On kaže da je u poslednje dve godine stanje na živinarskom tržištu katastrofalno.

– Obim proizvodnje se smanjio, ljudi zatvaraju pogone jer im se ne isplati da gaje živinu pa da je prodaju po ceni koja se nudi za otkup, jer već i sada beleže minuse. Ostali su samo veliki i oni koji imaju stalne kupce koji znaju šta kupuju i spremni su da taj kvalitet plate više – ističe Radovanović.

A potrošači ne vide ovu muku primarnih proizvođača. Velikim delom zbog toga što do njih dolazi neka sasvim drugačija „kalkulacija“.

Tako je, recimo, pileći file danas u prodavnicama velikih trgovinskih lanaca oko 600 dinara za kilogram. Pre godinu dana cena je bila za više od 100 dinara manje.

Juneći but je od 980 do 1.000 dinara, a pre 12 meseci koštao je za četvrtinu manji, dok je kilogram svinjskog buta sada od 580 do 650 dinara, a bio je od 450 do 480, pokazuju podaci sajta cenoteka.rs.

Nenad Budimović iz PKS kaže da je potrebna ozbiljan napor države da se očuva ionako rovit stočni fond koji pada svakodnevno.

– Već imamo proizvodnju sirovog mleka koja je samo u poslednjih godinu dana manja za 20 odsto jer je drastično smanjen broj grla. To nije malo, a mogao bi biti samo početak kraja. Ljudi odustaju od tova pilića, jer im se on ne isplati zbog skupog kukuruza – napominje Budimović.

Dodaje da smo ranije imali slučajeve da ljudi kupuju od pet do deset hiljada brojlera za mini-farme, a pitanje je da li ćemo za koju godinu imati proizvodnju uopšte.

– Sada nema toga jer ljudi ne smeju da uđu u posao jer ne znaju koliko će ih sutra koštati kukuruz, struja, druge potrepštine, a za koliko će moći da prodaju, ili da li će uopšte prodati te piliće. Pitaju se da li će imati hrane jer sad se kukuruz i ne prodaje, već čuva za neku još veću cenu, da se neko još više obogati na muci primarnih proizvođača – ističe on.

On postavlja pitanje cilja subvencija.

– Kada dajemo subvencije po hektaru za žitarice, a onda izvezemo kukuruz i pšenicu, kome mi to onda subvencionišemo cenu, našim proizvođačima ili potrošačima u inostranstvu? Mislim da ta proizvodnja treba da se veže više za stočarstvo – smatra Budimović.

Potpredsednik Spoljnotrgovinske komore BiH Nemanja Vasić ističe za Radio Slobodna Evropa da je u BiH došlo da smanjenja ponude mesa, a da mu je cena viša i do 100 odsto. On kaže da niko od dobavljača iz Evrope ne garantuje ugovore, da je sve dugoročno otkazano, a da su isporuke „od danas do sutra“.

U Crnoj Gori su cene svežeg goveđeg i junećeg mesa skočile do 30 odsto, a zamrznutog i do 60, ali je taj rast zaustavljen, prenose mediji. Radikalno poskupljuje svinjetina, i do 100 odsto, a očekuju poskupljenje piletine do 20 odsto. U Hrvatskoj je juneće meso poskupelo od 20 do 27 odsto, goveđe 12,5 odsto, svinjetina 20, a piletina od 8,5 pa do 30 odsto.

Budimović ističe da je i ova kriza pokazala da prvo moramo da zadovoljimo osnovne potrebe, proizvodnju hrane i snabdevanje građana, što je strateška baza, a onda da se bavimo drugim, „višim“ stvarima.

– Možemo da se bavimo IT-jem i izvozimo softver, ali i ti ljudi, kao i drugi građani Srbije, jedu. Sada vidimo da u vreme krize ne može sve da se kupi ni kada imate novac, već da morate da proizvodite kod kuće. Nije to samo pitanje cene hrane i socijalnog mira, već može biti pitanje opstanka – zaključuje on.

Izvor: 24sedam

Foto: Freepik


reklama