Naučnici kažu da bi masivni traktori i kombajni mogli da oštete do petine zemljišta koje se u svetu koristi za gajenje useva, a zbijena zemlja može dovesti do poplava i loših uslova za poljoprivredne kulture.
U svom naučnom radu švedski istraživači postavljaju zanimljivo pitanje – kako su divovski dinosauri, koji su veći od mašina preživeli, a da nisu toliko izgazili tlo.
Istraživači su izračunali da se težina kombajna, kada su potpuno napunjeni, povećala s oko četiri tone 1958. godine na gotovo 36 tona u 2020. godini, dok su brontosaurusi težili dvostruko više.
U tlu zgnječenom velikom težinom, vazduh se istiskuje i tlo postaje zbijeno. To biljkama otežava da razviju korenje i crpe hranjive materije, a zemljište postaje izloženo poplavama.
Istraživači smatraju da povećanje težine poljomašina predstavlja pretnju poljoprivrednoj produktivnosti. U njihovoj analizi, objavljenoj u „Proceedings of the National Academy of Sciences“, sugeriše se da bi kombajni mogli oštetiti petinu zemljišta u svijetu koja se koristi za uzgoj usjeva.
Tomas Keler, profesor upravljanja tlom na Švedskom fakultetu poljoprivrednih nauka u Upsali, kaže da bi poljomašine trebalo projektovati tako da ne prelaze određenu težinu.
– Zbijanje se može dogoditi u roku od nekoliko sekundi kada se vozimo po zemlji, ali mogu proći i decenije da se ono oporavi – rekao je Keler.
Ovo postavlja zagonetku kako su izumrla stvorenja napredovala u ekosistemima koje su verovatno promenili dok su gazili zemljom. Profesor Keler sugeriše da su se divovski biljožderi držali staza, koristeći duge vratove kako bi posegnuli za obližnjom vegetacijom.
– Mislimo da se možda nisu tek tako nasumično šetali krajolikom – objasnio je Keler.
Foto: Envato, Pixabay
