Krbuljica (Chaerophyllum bulbosum) je veoma stara kultura koja se uzgaja zbog skrobnog korena i lišća. Poznata je kao gurmanski ili francuski peršun, jer mu je vrlo slična, ali se odlikuje mirisom po anisu. Mladi listovi su veoma ukusni kao dodatak salati.
Vodi poreklo sa područja Bliskog Istoka i šireg područja Kavkaza. Uzgaja se širom sveta. Veoma često je nalazimo u prirodi u vlažnim šumama, šikarama, uz puteve, reke, ali uvek u blizini naselja.
Krbuljica je dvogodišnja biljka iz familije Apiaceae (štitonoše), sa gomoljasto zadebljalim korenom, visine od 50-200 cm. Stabljika je uspravna, šuplja, na preseku okrugla, u donjem delu dlakava i ljubičasta, prema gore razgranata. Listovi su 2-4 puta perasto razdeljeni, sa dugim rukavcem i sa linearno nazubljenim rubom. Beli cvetovi razvijaju se u štitastim cvastima, složeni od 15-20 pojedinačnih cvetića. Cveta od juna do avgusta. Plodovi su izduženo ovalni, pri vrhu suženi.
Formira koren u prvoj godini, a u drugoj godini formira seme. Koren je prilično mali, obično dostiže 5 do 7,5 cm u dužinu i upola manje u širinu. Veličina verovatno objašnjava njenu manju popularnost u poređenju sa srodnim biljkama iz iste familije, poput šargarepe ili peršuna koje imaju znatno veći koren. Koren ima najbolji ukus posle nekoliko nedelja od skladištenja ili nakon zamrzavanja u zemljištu. Sadržaj skroba u korenu je oko 20%. Zadebljali koren jednogodišnje biljke može se peći ili pržiti ( kao krompir), kuvati pa i jesti sirov kao salata. Ukus podseća na kesten. Sadržaj vode u korenu se kreće oko 60%.
Pre upotrebe mora proći kroz period hladnog skladištenja. To se postiže na taj način što se ostavlja u zemlji do prvih mrazeva ili se čuva u frižideru ili drugom hladnom, vlažnom mestu. Koren koji se čuva na 40C zaslađuje se dovoljno za jelo za mesec dana.
Prilikom skupljanja ove biljke u prirodi trebalo bi voditi računa da se ne pomeša sa opojnom krabljivicom (Chaerophylium temulum L.), koja može izazvati proliv i slabost. Koren ove vrste je uži, vretenastog oblika, a stabljika je crvenkasta i do gornjeg dela obrasla dlakama.
Pored toga što ovu biljku srećemo u prirodi, ona se može uspešno gajiti u našim baštama. Nikada nije bila posebno popularna kultura, iako se u prošlosti češće uzgajala nego danas.
Od setve do korena koji se može upotrebiti potrebno je najmanje deset meseci.
Ova biljka je otporna na hladnoću. Dobro podnosi zasenu, često se gaji ispod voćaka. Zahteva optimalnu vlažnost zemljišta, ako nema dovoljno vlage, krbuljica brzo prelazi u generativnu fazu razvoja, lišće postaje grubo i neprijatnog ukusa. Daje dobre prinose na plodnim i propusnim zemljištima.
Listovi imaju miris anisa, a po ukusu podsećaju na peršun. Spolja, krbuljica podseća na običan peršun. Često se naziva francuskim peršunom ne samo zbog njegove fizičke sličnosti, već i zbog činjenice da se često koristi u klasičnim mešavinama začina u francuskoj kuhinji.
Razlikujemo dve vrste baštenske krbuljice:
– lisnata krbuljica
Gaji se samo za konzumaciju nadzemnog dela biljke
– gomoljasta krbuljica
Koriste se gomolji ove krbuljice
Ova biljka nema posebnih zahteva za plodoredom, ali trebalo bi voditi računa da ne dolazi na parcelu posle biljaka iz iste familije.
Setva se obavlja od marta do jeseni. Brzo klija, a niče već posle 12 do 16 dana. Setva može biti direktna. Najbolje ju je obavljati sukcesivno, u više navrata. Setva se obavlja u redove sa razmakom 15-20 cm x 30 cm. Dubina setve je 1-1,5 cm. Seme klija 2-3 nedelje posle setve. Da bi seme proklijalo, mora da prođe proces jarovizacije. Kad proklijaju, biljke za relativno kratko vreme ostvare lisnu masu koja se može redovno koristiti.
Nega biljaka uključuje umereno zalivanje, okopavanje, plevljenje i uklanjanje cvetnih stabljika. Kao prihrana može se upotrebiti rastvor drvenog pepela ili divizme. Berba zelene mase može započeti kada biljka dostigne visinu od 20 cm.
Za agrotv.net: Mr Anka Kačarević, PSSS Beograd
Foto: Wikipedia