Nedovoljna obezbeđenost borovnica hranjivim elementima može da rezultira smanjenim rastom i prinosom, a manifestuje se i kroz vidljive simptome deficita, koji se ogledaju u promeni boje i deformacijama listova, kao i u smanjenju kvaliteta plodova.
Azot (N) je najviše zastupljen mineralni element u listu borovnice, čiji se optimalni sadržaj kreće u rasponu od 1,7 do 2,1 %. U slučaju nedostatka azota smanjena je bujnost biljke, a listovi dobijaju bledozelenu do svetlo žutu boju. Biljke borovnice koriste amonijačnu formu (NH4) azota, tako da đubriva koja sadrže samo nitratni oblik (NO3) mogu da smanje vegetativni porast biljke ili čak izazovu oštećenja zbog čega bi ih trebalo izbegavati.
Nedostatak fofora (P) ne javlja se često kod borovnice, ali kad se pojavi, listovi dobijaju ljubičastu boju, a smanjuje se i vegetativni rast žbunova.
Kalijum (K) biljke usvajaju u formi katjona K+, a njegova uloga je ključna za funkcionisanje ćelija putem održavanja koncentracije sastojaka, kao i za pravilno funkcionisanje stoma. Dodatno, K se najvećim delom akumulira u plodu. Tipični simptomi nedostatka kalijuma (K) su marginalne nekroze listova ili marginalne pege na starijim listovima.
Magnezijum (Mg) i kalcijum (Ca) su takođe važni makroelementi koji učestvuju u brojnim fiziološkim procesima, a Ca je važan i sa aspekta čvrstoće plodova i otpornosti biljaka prema patogenima.
Izbalansirana ishrana je od presudnog značaja za ostvarivanje punog potencijala rodnosti kroz obezbeđivanje adekvatnog rasta, prinosa i kvaliteta plodova. Optimizacija programa đubrenja se često zasniva na analizi mineralnog sastava lista kako bi se precizno odredile potrebe borovnice za hranljivim elementima.
Izvor: master voćarstva i vinogradarstva Radmila Koprivica, PSSS Beograd
Foto: Free Images