Prirodni sokovi, vino, ajvar i ljutenica – neki su od proizvoda koje će lokalni proizvođači predstaviti Nišlijama u Degustacionom centru, koji bi trebalo da bude otvoren septembra, u Ulici Kosovke devojke.
Osnivači kažu da će tu da se organizuju i razne obuke. U planu je i da se registruje žig „Zalogaj juga“, koji će stajati na ambalažama proizvoda.
Osim promocije finalnih proizvoda, ideja je da se tako promovišu i sirovine s juga, kao i kuhinja juga uopšte, kaže profesor na Akademiji strukovnih studija „Južna Srbija“ Toma Dašić.
Članovi Udruženja ugostiteljskih i turističkih poslenika Niša koji budu želeli da građanima prezentuju ono što prave moći će da dobiju i žig „Zalogaj juga“.
– Cilj je da se tim žigom označe prehrambeni i gastronomski proizvodi proizvedeni na jugu Srbije, u Nišavskom, Jablaničkom, Pčinjskom, Pirotskom i Topličkom okrugu – kaže Dašić.
Svi zainteresovani proizvođači moći će i da prođu kroz obuke i da nauče kako da se suoče sa kriznim situacijama, poput pandemije kovida.
– Ideja je i da se proizvođači obuče da u kriznim situacijama povećaju otpornost svog biznisa kroz uvođenje digitalizacije i raznih marketing alata – pojašnjava Dašić.
Kaže da će Degustacioni centar da bude u nekadašnjoj Kući zanata u Ulici Kosovke devojke, koja se trenutno prilagođava za to i očekuje da otvaranje bude u prvoj polovini septembra.
– Nabavlja se profesionalna ugostiteljska oprema, koja će i profesionalnim kuvarima i polaznicima obuka pružiti najsavremenije uslove da unaprede svoje proizvode i veštine u smislu kvaliteta. Biće alkoholnih i bezalkoholnih pića, prirodnih sokova i detoks napitaka, ajvara, ljutenice i drugih specijaliteta – zaključuje Dašić.
Inače, Degustacioni centar je deo projekta „Zalogaj juga“, koji Akademija realizuje sa Udruženjem ugostiteljskih i turističkih poslenika Niša.
– Projekat je podržala Evropska unija, u saradnji sa Vladom Srbije, realizuje se preko programa „EU Pro plus“. Vrednost je oko 50.000 EUR – navodi Dašić.
U Srbiji oznaku geografskog porekla trenutno ima 47 proizvoda, a među njima su i pirotski kačkavalj i peglana kobasica, kao i leskovačka prža i ajvar.
Stevica Marković iz asocijacije Original Srbija, koji proizvodi leskovački ajvar, smatra da je jako važno pomagati i posvetiti se lokalnim biznisima. Veruje i da je u tom smislu neophodan lokalpatriotizam, odnosno da je važno da svaki kraj na jugu „drži do svojih proizvoda“.
– Najvažniji je lokalpatriotizam – da u Leskovcu mogu da probam vino koje se proizvodi u Leskovcu ili okolini, da u Nišu probam vino iz Sićeva, Malče i Matejevca, a ne da tu pijem vina koja dolaze s Fruške gore. To nama fali. Nemam ništa protiv tamošnjih vina, ali Novi Sad je veliki i oni mogu tamo da plasiraju svoje proizvode – objašnjava Marković.
Tako se, kaže, čuvaju reputacija, tradicija, kvalitet i resursi, a rukovodilac Grupe za označavanje hrane i šeme kvaliteta u Ministarstvu poljoprivrede Snežana Kumbarić dodaje da je geografska oznaka važna i za samu državu.
– Oznake geografskog porekla su značajne za zemlju, jer predstavljaju njen izvorni i nacionalni identitet, po tome je jedna zemlja prepoznatljiva u svetu. Srbija jeste mala, ali ima veliko kulinarsko nasleđe i dosta gastronomskih proizvoda iz različitih regiona, koji mogu da se ponude svetu i koji odslikavaju neku našu različitost – poručuje Kumbarić.
Osim države, od geografske oznake korist imaju i proizvođači, jer postaju prepoznatljivi i povećavaju im se prihodi, ali i lokalna samouprava, jer se organizuju razne manifestacije gde se ti proizvodi izlažu, što dovodi turiste, navodi Kumbarić.
– Potrošači žele da kupuju hranu kojoj znaju poreklo, za koju znaju da ima proveren kvalitet, a mogu i u jednom trenutku da odu kod proizvođača, da se upoznaju s njima, da vide gde se to proizvodi – pojašnjava ona.
Pirot i Leskovac su, kako kaže, dobri primeri prepoznavanja značaja lokalnih proizvoda i njihove zaštite geografskom oznakom.
Izvor: Južne vesti
Foto: Envato, Freepik