Jasni su stavovi države da je stočarstvo najvažniji deo poljoprivrede i nadamo se da će shodno tom opredeljenju i merama koje država planira u cilju povećanja stočnog fonda rezultati biti dobri, izjavio je direktor Instituta za stočarstvo Nikola Delić.
On je novinarima povodom početka trodnevnog Međunarodnog simpozijuma „Savremene tendencije u stočarskoj proizvodnji“, rekao da je ovaj skup u Beogradu okupio rekordan broj učesnika iz 25 zemalja, čime je jasno da se Srbija nalazi na mapi razmene naučnih ideja i na kome bi naša zemlja trebalo da predstavi domaća naučna saznanja.
– Stočarska proizvodnja je vrlo dinamičan biološki proces a osnova je da nauka, i o tome će biti reči na ovom simpozijumu, jasno prepozna unutrašnje i spoljašnje faktore koji deluju na životinjski organizam i da na njih reaguje na vreme i da putem tehnoloških, rešenja, inovacija, patenata, utiče na optimalnu proizvodnju u stočarstvu – rekao je Delić.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Boban Kostić je ocenio da srpska poljoprivreda ima dobru budućnost i šansu da ostane jaka i konkurentna, a tome će, prema njegovim rečima, svakako doprineti i velika izdvajanja iz republičkog budžeta za poljoprivredu i u okviru nje za razvoj stočarske proizvodnje.
– Rebalansom budžeta za ovu godinu smo za poljoprivredu izdvojili dodatnih 34,7 milijardi dinara, čime je agrarni budžet premašio 114 milijardi, što predstavlja sedam procenata poreskih prihoda države – rekao je on.
Podsetio je da je povećano davanje za priplodne krave, za šta će biti dato ukupno 14,3 milijarde dinara, za priplodne krmače i premije za mleko, kao i da za ove mere proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom imaju dodatno uvećanje podsticaja u iznosu od 40 odsto na definisane iznose podsticaja.
Naveo je da su i ove godine izdvojena podsticajna sredstva za tov junadi, svinja, jagnjadi, jaradi i riba te da će sledeće godine biti povećani podsticaji za pčelare na 1.000 dinara po košnici.
– Ove godine smo nastavili sa kreditnom podrškom u sektoru stočarstva kroz subvencionisanje kamatnih stopa i njihovo snižavanje na prihvatljiv iznos. Pored ovih mera, za sektor stočarstva je veoma važna činjenica da se izdvajaju bespovratna sredstva kako u primarnu proizvodnju tako i u preradu mesa i mleka – kazao je on.
Dodao je da bespovratna sredstva iznose od 50 do 60 odsto od vrednosti investicije, što zavisi u koliko teškim uslovima rade poljoprivredni proizvođači.
Profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Bolonji i predsednik Međunarodnog naučnog komiteta simpozijuma o tendencijama u stočarstvu Đakomo Bjađi je istakao da su na skupu prisutni predstavnici skoro svih evropskih zemalja koji će predstaviti rezultate svojih naučnih radova u specijalizovanim oblastima stočarske proizvodnje, kao što su održivost proizvodnje, dobrobiti životinja, bezbednost životinjskih proizvoda.
Odgovarajući na pitanje kakva se situacija u stočarstvu u Evropskoj uniji, rekao je da ona nije na najboljem nivou i da je uloga nauke da se potrudi da poljoprivreda gledano sa ekonomskog stanovišta, krene boljim putem.
– Potrebna nam je poljoprivreda koja neće imati ovakav uticaj na okruženje kao što ima sada i neće na isti način kao do sada koristiti resurse, ali da ipak obezbedi odgovarajući kvalitet poljoprivrednih proizvoda – rekao je Bjađi.
Tokom tri dana trajanja, na simpozijumu će biti prezentovano više od 50 radova, a među predavačima su eminentni stručnjaci stranih i domaćih univerziteta, naučno-istraživačkih instituta, naučnici i stručnjaci iz celog sveta, koji će predstaviti rezultate najaktuelnijih istraživanja i inovacija.
Teme istraživanja koje će biti predstavljene se odnose na poboljšanje performansi domaćih životinja, sofisticiran menadžment, dobrobit i zdravstveni status, modeliranje proizvoda putem ishrane životinja, kvalitet mesa, bezbednost hrane, biosigurnost kao i očuvanje genetske raznovrsnosti.
Foto: Tanjug