Plastenička proizvodnja povrća je grana poljoprivrede veoma zastupljena na našim prostorima. Neko to radi amaterski, za sopstvene potrebe, a nekome je to profesija i izvor sredstava za život. U oba slučaja, dajemo vam par stručnih i korisnih saveta kako da pripremite zemljište i pravilno obavite sve operacije-samim tim i ostvarite veći prihod.
Mart je mesec kada se vrše intenzivne pripreme za proizvodnju rasada povrća u zatvorenom prostoru. Prvo se, naravno, odabere željena sorta ili hibrid, i pripremi odgovarajući supstrat kao podloga za setvu. Izuzetno su bitni uslovi u kojima će se biljka razvijati. Kao što je poznato, plastenici su objekti za proizvodnju, u kojima se biljke često gaje u monokulturi, što ima za posledicu gomilanje biljnog materijala u kojima se nalaze mnogi štetni infektivni organizmi. Znaju da se nagomilaju do te mere da onemoguće gajenje željene kulture. Kako bismo sprečili da se to dogodi, obavezna mera je dezinfekcija zemljišta. Pod dezinfekcijom zemljišta podrazumeva se izlaganje zemljišta dejstvu fizičkih ili hemijskih činilaca u cilju uništavanja štetnih organizama koji se u njemu nalaze. Da bi zaštita useva bila efikasna pre primene hemijskih mera potrebno je ukloniti i uništiti biljne ostatke sa setvenog sloja. U našim uslovima se najčešće obavlja fumigantima ili kontaktnim fungicidima (hemijske mere), a od fizičkih mera se koristi vodena para.
Dezinfekcija zemljišta vodenom parom zasniva se na delovanju visoke temperature na žive organizme. Nakon toga zemljište bi trebalo da odleži 10-15 dana kako bi se u njemu stabilizovali mikrobiološki procesi.
Fumiganti su isparavajuća sredstva, čije pare uništavaju zemljišne parazite. Za primenu ove mere, potrebno je sakupiti i uništiti biljne ostatke, usitniti setveni sloj, zemljište održavati u vlažnom stanju bar 2 nedelje pre dezinfekcije. Takođe, ova mera se primenjuje samo pri temperaturama iznad 10°C. Kod nas se u ove svrhe najčešće koriste preparati na bazi aktivne materije dazomet. Dazomet je veoma efikasan u suzbijanju cistolikih i korenovih nematoda, tripsa, lisnog minera paradajza, gljiva uzročnika truleži, uzročnika plamenjače, Fusarium spp., Verticilium spp. , kao i uništavanju semena nekih korovskih biljaka.
Za fumigaciju je potrebno dobro pripremiti zemljište. Priprema je kao za setvu, ukoliko je zemljište suvo treba ga navlažiti do 60-70% vodnog kapaciteta. Potom se po zemljištu ravnomerno nanese fumigant, isfrezira, zalije, i sve zajedno prekrije plastičnom folijom. Plastenik se zatvara, a folija drži 7-35 dana, u zavisnosti od spoljne temperature. Nakon isteka ovog perioda, folija se ukloni, sačeka 2-3 dana, a potom izvrši obrada zemljište na dubini na kojoj je vršena inkorporacija preparata. U trenutku fumigacije plastenik treba da bude prazan, jer su isparenja fitotoksična.
Nakon obavljene fumigacije, a pre setva treba izvršiti biotest klijavosti. Na vatu se stavi malo semena i zabode u teglu u kojoj je uzet uzorak zemlje nakon tretmana. Napravi se i negativna kontrola sa zemljom koja nije tretirana. Ukoliko seme klija u obe tegle, gas je oslobođen i zemljište je spremno za novi usev. Posle ovog postupka zemljište se ponovo isfrezira, a plastenik ostavi otvoren da se provetri kako bi bi se radovi u njemu nastavili nesmetano. Ovaj postupak smemo da ponovimo svake 3 godine.
Foto: Cover-Images
