Formiranje (diferenciranje) cvetnih pupoljaka kod jagode, kao i kod svih voćaka, je dugotrajan i veoma složen proces.
Kod jagode taj proces može biti jednokratan i višekratan. Vreme formiranja cvetnih začetaka jagode uslovljeno je genetskim karakteristikama sorte, razvijenošću biljke, ekološkim uslovima staništa (temperaturom, dužinom dana, vlažnošću zemljišta i dr ) kao i primenjenom agrotehnikom.
Jednorodne sorte jagode počinju da formiraju cvetne pupoljke od polovine septembra do početka oktobra, u periodu kad se dan skrati na 11-13 časova, a prosečna temperatura smanji, zbog čega se ove sorte i nazivaju sorte kratkog dana.
Međutim, stalnorađajuće (remontantne) sorte jagode mogu da formiraju cvetne pupoljke u toku čitavog vegetacionog perioda, te se nazivaju sorte dugog dana.
Sorte koje ranije formiraju cvetne pupoljke, ranije i sazrevaju.
Na proces diferenciranja cvetnih pupoljaka jagode, odnosno na vreme i obilnost formiranja, veliki uticaj ima primenjena agrotehnika. Pokazalo se da đubvrenje organskim đubrivima stimuliše razvoj cvetnih pupoljka jagode. S druge strane, obilnije đubrenje azotnim đubrivima u vreme formiranja cvetnih pupoljaka, usporava ovaj proces. Takođe, razvijeniji bokori ranije i obilnije formiraju cvetne pupoljke. Diferenciranje cvetnih pupoljaka može biti smanjeno i ugroženo usled ekstremne suše. Zbog toga bi pri njivskom gajenju jagode trebalo sve agrotehničke mere (a pre svega navodnjavanje, đubrenje i održavanje zemljišta) podesiti kako bi najbolje odgovarale obrazovanju cvetnih pupoljaka, jer se na taj način direktno utiče na rodnost jagode u narednoj godini.
Izvor: Mimica Kostić-Đorđević, PSSS Pirot
Foto: Pixabay