Divlji ovas – sve češći korov na našim oranicama

156

Divlji ovas je sve zastupljeniji u florističkom sastavu korovskih zajednica naših oranica. Zahvaljujući činjenici da pripada istoj porodici kao i gajeni strni usevi, a i lakom prenošenju semena, putem vetra, ova korovska vrsta će u budućem vremenu biti sve značajnija.

Prisutan je na području reka Kolubare i Tamnave, u slivu Južne i Zapadne Morave, Timoka, Kosovskog Pomoravlja, oko Šapca, područje Obrenovca, a u poslednje vreme se širi i prema severu. Ova korovska biljka je prisutna i u nama susednim zemljama (Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina).

U prošlim vremenima se češće javljao u predelima sa ekstenzivnom poljoprivredom i tamo gde je pšenica gajena u monokulturi, međutim, u današnje vreme to nije više slučaj.

Divlji ovas (Avena fatua) poznat i pod imenom divlja zob i uglavnom se sreće u usevima gajenog ovsa, pšenice i strnih žita, ređe u kukuruzu, ali se javlja i na neobrađenim mestima i po livadama. Po izgledu je jako sličan ozimim strnim žitima, pa ga je teško prepoznati i uništiti u ranoj fazi kad je suzbijanje ovog korova i najefikasnije.

Razmnožava se semenom i proizvodi veliki broj semena po jednoj stabljici biljke, a seme održava klijavost u zemlji i do nekoliko godina. Niče u rano proleće, cveta u maju, a plodnost dostiže u junu i julu.

S obzirom na to da je klijanje divljeg ovsa neujednačeno i u dugom vremenskom periodu, te da razvoj divljeg ovsa zaostaje za razvojem pšenice za jednu fenofazu razvoja, to se štete ispoljavaju u kasnijim fazama razvoja pšenice. Divlji ovas nadrasta biljke pšenice, zasenjuje gornje lišće, pleve i plevice te otežava nalivanje zrna. Najmlađi list je uvijen na levo i uvrnut. Prvorazvijeni listovi su dlakavi, a sa starošću dlačice otpadaju. Postoji još jedna razlika, a to je „kragna” na prelasku lista i lisnog rukavca.

Raste u rastresitim busenima, visine do 130 cm. Osim što pravi poteškoće prilikom žetve, štetnost se ogleda u tome što uzima prostor gajenoj biljci, prirodno se bori i „otima“ hranljive materije i vodu. Na ovaj način, divlji ovas utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta roda. Ispitivanja tokom sedamdesetih godina prošlog veka su pokazala da se broj biljaka divljeg ovsa kretao od 40 pa do 300 i više biljaka po m2. Po nekim istraživanjima svaka biljka divljeg ovsa po m2 smanjuje prinos do 0,2%.

Najčešći razlozi za širenje divljeg ovsa su setva pšenice u monokulturi u pojedinim oblastima, korišćenje netretiranog i nedorađenog semena, kao i primena herbicida namenjenih suzbijanju samo širokolisnih korovskih vrsta. Do pre nekoliko godina, na tržištu su nedostajali herbicidi za suzbijanje uskolisnih korova u strnim žitima, koji bi bili efikasni a u isto vreme i cenovno povoljni. Visoki troškovi hemijskog suzbijanja su ovu meru gotovo isključili.

Mere suzbijanja

Pravilnom primenom plodoreda (setvom okopavina) stvaraju se nepovoljni uslovi za nicanje ove korovske vrste. Na veoma zakorovljenim njivama preporuka je ne sejati useve strnih žita više godina dok se divlji ovas u potpunosti ne iskoreni. Posebna pažnja se mora posvetiti primeni čistog semenskog materijala. I najzad, primena herbicida kao direktna mera, koja se sve češće izvodi. Herbicide bi trebalo primeniti što ranije, do prvog kolenca, jer je u kasnijim fazama divlji ovas otporan na njih.

Primena specijalizovanih herbicida poskupljuje troškove zaštite od korova u strnim usevima, ali u današnje vreme imamo na tržištu nekoliko preparata sa različitim aktivnim materijama. Svi se oni mogu primeniti u fazi bokorenja do prvog (pinoksaden), a neki i do drugog kolenca (piroksulam, fenoksaprop). U principu, uvek se dodaje i neki od herbicida za suzbijanje širokolisnih korova. U stvarnosti, međutim, nicanje širokolisnih korova se najkčešće dešava kasnije pa onda se tretman obavlja u dve faze, prvi deo, što ranije u proleće, protiv uskolisnih korova i divlje zobi, a drugi nakon nicanja prolećnih širokolisnih korova. Samo planskom primenom sveobuhvatnih mera postići će se najbolji i najefikasniji rezultat.

Za agrotv.net: Mr Eleonora Onć Jovanović, PSSS Beograd

Foto: Utah State University , Bugwood.org, an Samanek, Phytosanitary Administration, Bugwood.org


reklama