Divlji sirak (Sorghum halepense) je jedna od najzastupljenijih korovskih biljaka u okopavinama, voćnjacima i vinogradima, a često se sreće i na travnjacima, ruderalnom zemljištu, parlozima.
Ovom korovu odgovaraju kako topla, suva, peskovita zemljišta, tako i teža zemljišta.
Divlji sirak je višegodišnja uskolisna biljka koja se razmnožava semenom i vegetativnim putem. Stablo joj je uspravno, glatko,100-150 cm visine, sa kraćim dlakama na kolencu. Listovi su 20-60 cm dugi, 1-3 cm široki, zašiljeni po obodu, pri vrhu se završavaju zubićima, sa gornje strane obrasli dlačicama. Jezičac u obliku opne 5 mm dug, fino nazubljen, kratak sa dlakama dužine 1 mm. Metlica duga 15-40 cm, razgranata, piramidalna, pri osnovi dlakava. Grane duge do 15 cm, najčešće rastu po tri ili više u pršljenovima. Klasić 4-5.5 mm dug, dlakav pri osnovi. Boja pleve tamno ljubičasta i retko je bez osja. Cveta u periodu jul-septembar, a dozreva od septembra do novembra.
S obzirom na to da se razmnožava semenom i vegetativnim putem (rizomom), suzbijanje ovog korova mehaničkim putem je veoma teško jer je plevljenjem nemoguće izvući višegodišnju biljku sa celokupnim korenom, a košenje ne daje rezultate zbog velike količine rezervnih materija u korenu i brze regeneracije. Jedino rešenje je primena herbicida koji su se pokazali veoma efikasnim u borbi protiv ovog korova.
Za suzbijanje divljeg sirka iz semena u kukuruzu, posle setve, a pre nicanja, koriste se preparati na bazi S metolahlora, izoksiflutola…, dok se za suzbijanje iz semena i rizoma mogu koristiti preparati na bazi nikosulfurona, rimsulfurona, foramsulfurona i drugi. U suncokretu se za suzbijanje iz semena takođe mogu koristiti preparati na bazi S metolahlora posle setve, a pre nicanja, dok se posle setve mogu koristiti Focus ultra, Fusilade forte, Agil, Gallant super…, koji su primenjivi i u šećernoj repi i povrtarstvu. Na strništima dobre rezultate pokazuju preparati na bazi glifosata.
Izvor: dipl. inž. Nenad Ilić, PSSS Negotin
Foto: Barry Rice, sarracenia.com, Bugwood.org, Free Images