Đubrenje borovnice

135

Đubrenjem borovnice mora se obezbediti balansirana i precizna ishrana koja može da poboljša vegetativni rast i rodnost.

Pravilno i usaglašeno određivanje vremena primene đubriva zavisi od faze rasta i razvoja samih biljaka. Kod mladih zasada potrebno je da se obezbedi ravnoteža između vegetativnog rasta i reproduktivnog razvoja, dok kod zasada u punoj rodnosti potrebe se određuju na osnovu količina hranjivih materija koje se iznesu berbom i količinom orezanog materijala.

Đubrenje se može izvoditi dodavanjem u supstrat granulisanih mineralnih ili peletiranih organskih đubriva, kao i fertigaciono ili folijarno preko listova. Najbolje je kombinovati različite načine aplikacija đubrenja kako ne bi dolazilo do gubitaka mineralnih elemenata i kako bi se sprečile promene nastale neuravnoteženom ishranom.

Zimsko – osnovno đubrenje se izvodi dodavanjem u supstrat peletiranih organskih (NPK 6:15:3 +2% MgO + 10% CaO +55,2% organske materije i slično) i granulisanih mineralnih đubriva (NPK 14:14:17 +2% MgO + 17% SO3 i slično).

Primenom azotnih đubriva (amonijum sulfat i UREA) snižava se pH vrednost, zbog toga se primena amonijum sulfata preporučuje na zemljištima čija je pH vrednost veća od 5,5.

Kalcijum se može dodavati upotrebom krečnjaka preko zemljišta. Gvožđe se može dodavati u vidu helata u količini od 17 do 34 kg/ha. Na zemljištima sa povećanom pH vrednošću može se dodavati fero sulfat ili zelena galica jer snižava pH.

Za nadoknadu bakra može se primeniti bakar sulfat (25% Cu) rasipanjem po površini u količini od 34 do 56 kg/ha.

Izvor: dipl. inž. Milena Zafirović Stojanović, PSSS Požarevac

Foto: Unsplash, Pixabay


reklama