Krastavac je jednogodišnja biljka koja zahteva pogodna duboka, nanosna, strukturna zemljišta slabo kisele do neutralne reakcije (optimalna pH 5,8-6,8). Zemljišta bogata organskim materijama su pogodna za rast krastavca.

Gaji se kao salatni krastavac na otvorenom polju, u staklenicima i plastenicima i kao industrijski. Tip zemljišta nije od bitnog značaja u koliko postoji mogućnost obilnog đubrenja zgorelim stajnjakom.

Krastavac iziskuje obilno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Naročito povoljno deluje stajnjak. Ako se gaji na otvorenom polju, na zemlji, đubri se sa 30-40 t/ha, na žičanim konstrukcijama 50-70 t/ha i u zaštićenom prostoru 100-150 t/ha goveđeg stajnjaka.

U koliko se primenjuju živinski ili ovčiji stajnjak količine su mnogo manje oko 1/3 do 1/2 navedenih normi. Najbolji efekti se postižu kombinacijom organskih i mineralnih đubriva.

Kod običnog, njivskog načina gajenja, u koliko se želi postići prinos od 30-40 t/ha ploda, trebalo bi da se obezbedi 60-80 kg/ha čistog azota, 45-60 kg/ha fosfora, 120-160 kg/ha kalijuma, 60-80 kg kalcijuma i 12-20 kg magnezijuma.

Najobilnije đubrenje je potrebno u staklenicima i plastenicima. Tu se postižu prinosi i do 15 t/ha ploda pa se zbog toga mora obezbediti po 200-300 kg/ha azota i kalcijuma, 150-230 kg/ha fosfora, 400-600 kg/ha kalijuma i 50-75 kg/ha magnezijuma.

Prihranjivanje krastavaca se obavlja na svake dve nedelje posle prve berbe, a pošto se bere uglavnom 2 meseca, to znači da je potrebno 4 prihranjivanje. Prvo i treće prihranjivanje se obavljaju sa po 40 kg/ha čistih hraniva azota i kalijuma, a drugo i četvrto samo sa po 40 kg/ha azota. Magnezijum se dodaje u svim prihranjivanjima, 5-10 kg/ha, u koliko je deficitaran. To se u glavnom javlja na biljkama koje se gaje na kiselim ili peskovitim zemljištima.

U plodoredu, krastavac bi trebalo gajiti na istoj parceli tek posle 4 godine. Dobri predusevi su strna žita i mahunarke.

Izvor: PSS Sombor

Foto: Pixabay