Đubrenje oraha – obavezna mera za dobar prinos

163

Đubrenje oraha predstavlja vrlo važnu agrotehničku meru, jer biljka za razvoj troši velike količine hranljivih materija živeći više decenija na istom zemljištu.

Različiti organi oraha troše i različite količine hranljivih materija. Plodovi troše i dosta fosfora i azota, a lišće više kalijuma i magnezijuma.

U zavisnosti od uzrasta i razvijenosti korenovog sistema orah troši nejednake količine hranljivih materija. Pravilnim đubrenjem se poboljšava struktura zemljišta, od čega zavisi vodno-vazdušni režim i povećava se i plodnost zemljišta. Đubrenjem se reguliše trajanje vegetacije, otpornost prema mrazevima, bolestima i štetočinama, kvalitet plodova kao i dugovečnost stabala.

Orah bi trebalo da se gaji na zemljištu dobre strukture i bogatim humusom. Naročito je značajna pH vrednost zemljišta, koja bi trebalo da iznosi 6-8.

U mladom zasadu oraha najveće su potebe za azotom. On se dodaje pre početka vegetacije (2/3) količine krajem maja ili početkom juna (1/3). Količina čistog azota potrebna za đubrenje jednog stabla u prvoj godini iznosi 100 g, a svake sledeće, zaključno sa petom, količina se povećava dva puta.

U fazi pune rodnosti orah se đubri na osnovu analize zemljišta i lista i planiranog prinosa. Količina đubriva se određuje na osnovu folijarne analize zemljišta i izgleda voćke. Folijarna analiza se vrši svake godine maj-juli. Azot je naročito potreban od zametanja plodova do kraja vegetacije. Plodovi sadrže više azota od svih drugih organa. Iz zemljišta se za potrebe plodova iznese oko 60% azota, lišće 30%, a za stvaranje novog tkiva 10%.

Najvažnija je ishrana azotom i kalijumom. Orah se đubri organskim i mineralnim kompleksnim đubrivima. Organska đubriva se unose svake treće ili četvrte godine u jesen u količini od 30 do 50 tona po hektaru, zajedno sa fosforno-kalijumovim đubrivima, uz obavezno zaoravanje. Azotna đubriva se unose u dva navrata – pred početak vegetacije i krajem maja ili početkom juna.

Za postizanje visokih prinosa orijentacione količine osnovnih hranljivih materija koje se po hektaru unose đubrenjem treba da budu:

– 120-150 kg azota
– 50-60 kg fosfora
– 200-250 kg kalijuma

U pogledu pH vrednosti, u proizvodnoj praksi i ogledima je dokazano da je orah imao veću porast i prinos kada je gajen na zemljištima sa pH 7 u odnosu na pH 6 i pH 8,2. Uticaj pH na porast organa zavisi od osobina zemljišta. Kiselost zemljišta sprečava porast korena, što limitira i usvajanje hraniva iz dubljih slojeva i povećava zavisnost stabla od sadržaja hraniva u vodi, koja se nalazi u površinskom sloju zemljišta. Znači, usvajanje hranljivih materija može biti ograničeno povećanom kiselošću zemljišta. Usvajanje pojedinih elemenata je povezano sa reakcijom pH zemljišta. Najpovoljnija vrednost pH za usvajanje azota i kalijuma je iznad 6,0, a kalcijuma i magnezijuma iznad 7,0. Za bor, mangan, cink i bakar pH bi trebalo da je između 5,5 i 7.

Efikasno đubrenje zavisi od hranljivog elementa koji je u minimumu, što znači da u đubrivu treba da postoji pravilan odnos između pojedinih hranljivih materija. Optimalno đubrenje azotom čini neophodnim i đubrenje kalijumom i fosforom. Povećanje odnosa azota prema kalijumu (N:K) izaziva nepotpuno usvajanje kalijuma, i obrnuto, ako se poveća količina kalijuma, onda se slabije usvaja azot. Takođe, antagonistički se ponašaju gvožđe, mangan i cink prema magnezijumu, fosfor prema cinku i bor prema magnezijumu.

Danas se najsigurnijom metodom za određivanje potrebe za pojedinim hranljivim elementima smatra ako se pedološko-hemjska analiza zemljišta dopuni hemijskim analizama listova i drugih organa voća. Nedostatak azota i kalijuma, a u nekim slučajevima i fosfora, kao i mikroelemenata (Fe, B, Cu, Zn, Mg i Mn) može se utvrditi prema morfološkim promenama na lišću, ređe na plodovima, kori stabla i dr.

Izvor: dipl. inž. Ana Đoković, PSSS Užice

Foto: Pixabay, Free Images


reklama