Uljana repica je kaliofilna biljka i ima velike zahteve za kalijumom, mada se najveći deo tog elementa nalazi u žetvenim ostacima.
Za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuću vegetativnu masu uljana repica iz zemljišta iznese: 50-60 kg N, 25-30 kg P2O5, 50 kg K2O i 8-10 kg/ha sumpora, ali se zrnom iznese oko 37-45 kg N, 20-22 kg P2O5, 10 kg K2O i 7-9 kg sumpora po ha.
Kad je u pitanju osnovno đubrenje, potrebno je osnovnom obradom uneti oko 1/3 N i celokupnu količinu fosfora i kalijuma. Na zemljištima optimalne plodnosti i uz planirani prinos od 3 t zrna po ha, trebalo bi uneti oko 70-80 kg N, oko 60-80 kg P2O5 i oko 60-80 kg K2O. Što se tiče đubrenja kalijumom, u literaturi se često može naći preporuka da je potrebno unositi znatno veće količine tog elementa od navedenih. Pri sadržaju od 15 mg lakopristupačnog kalijuma u sloju do 30 cm ima oko 600-650 kg/ha, što je više nego dovoljno za formiranje prinosa od 3 t zrna sa žetvenim ostacima.
S obzirom na to da koren ne može da iskoristi svu rezervu lakopristupačnog kalijuma, da će kalijum ugrađen u žetvene ostatke (150 kg) biti na raspolaganju narednim usevima tek posle mineralizacije, potrebno je dati onoliko kalijuma koliko će se izneti prinosom. Uostalom i iskustva iz prakse pokazuju da nije potrebno davati velike količine kalijuma za visoke prinose, a na zemljištima gde je sadržaj lakopristupačnog kalijuma preko 25 mg/100g, đubrenje kalijumom se može smanjiti i na 30 kg/ha ili čak izostaviti bez uticaja na ograničenje prinosa.
Prihranu repice treba obaviti prvi put tokom februara i to ureom, a drugi put početkom prolećnog porasta sa amonijum-sulfatom. Obično se u prihrani daje 90-100 kg azota, a druga prihrana sa 200 kg/ha amonijumsulfata obezbediće repicu dovoljnim količinama sumpora.
Foto: Cover Images
