Đurđevak (Convallaria majalis) je poznat i pod nazivom đurđica, šmarnica ili đurđevac, ima zvonaste bele mirisne cvetove, viseće i raspoređene u grozdovima, što ga čini lepim ukrasom u bašti, a veliku primenu ima i u farmaceutskoj industriji i proizvodnji parfema.

Postoje više legendi o ovom cveću, ali dve su najpoznatije. Po prvoj, veruje su se suze Bogorodice pretvorile u đurđevak u trenutku kad je plakala ispred krsta na kome je bio razapet Isus Hrist. Prema drugoj legendi, veruje se da je cvet nastao od Evinih suza kad je morala da napusti rajski vrt. Danas, đurđevak simboliše povratak sreće i čistoću srca.

U stara vremena su momci i devojke brali ovo cveće jer su verovali da donosi sreću u ljubavi. Kod nas je nakada bio običaj da se na Đurđevdan ljudi kite đurđevkom kao simbolom rascvetalog proleća. U svakom sličaju, ova biljka veoma je poznata celom svetu, a u nekim zemljama je i nacionalni cvet.

Poreklom je iz šuma širom umerene klime severa Evrope, Azije i istoka Sjedinjenih Američkih Država. Uglavnom raste u hrastovim šumama, na brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće.

Đurđevak ima lepe, bele, mirisne i viseće cvetiće koji su raspoređeni u grozdove. Svaki cvet se sastoji iz šest belih latica i podseća na zvončić. Cveta tokom maja. Listovi su tamnozelene boje, obično ih je po dva – tri na cvetnoj dršci koje traju sve do jeseni. Koren je debeo, člankovit, horizontalan i beličaste boje. Plod je crvena mala bobica oko 8 mm u prečniku i sadrži od dve do šest semenki plave boje. Svi delovi đurđevka su ljutog i gorkog ukusa i otrovni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare. Đurđevak se brzo širi i pokriva zemljište zahvaljujući rizomu, kojim se razmnožava.

Gajenje đurđevka je relativno lako. Sadi se od februara do aprila na dubini od 2 cm i rastojanju od 10 do 12 cm. U proleće, dok biljka ne procveta, potrebno je redovno zalivanje i odražavanje zemljišta vlažnim. Kad prođe sezona cvetanja uvenule cvetiće je potrebno odseći i postepeno smanjivati zalivanje. Pošto se đurđevak relativno brzo širi, početkom jeseni trebalo bi izvaditi gusto ukorenjene bokore i podeliti podzemna stabla. Posle pet godina na istom mestu, trebalo bi biljke izvaditi i ponovo presaditi u obrađenu zemlju.

Đurđevak se može gajiti i u saksijama. Rizomi se sade u saksije koje se do ivice ukopavaju u zemlju u bašti. Zimi se saksije unose u kuću na svetlo mesto. Pogodna temperatura je od 12 do 14 stepeni i potrebno je umereno zalivati. Veoma je bitno da temperature ne bude previsoka, jer će izostati cvetanje.

Osim što predstavlja lep ukras u baštama, đurđevak ima veliku primenu i u konvencionalnoj medicini za lečenje raznih bolesti jer sadrži glikozide i alkaloide. Uspešno deluje na lečenje srčanih bolesnika i deluje povoljno na krvne sudove. Za pripremu preparata se koristi cela biljka, dakle cvetovi, lišće i koren. Sveža biljka je mnogo lekovitija i jače deluje na organizam. Ipak, s obzirom na to da je dosta otrovna, ne preporučuje se priprema bilo koje vrste leka kod kuće. Zbog izuzetne toksičnosti, đurđevak ne bi trebalo da beru trudnice i deca, a posle bilo kakvog kontakta sa biljkom obavezno je pranje ruku.

Đurđevak ima značajnu ulogu i u industriji parfema. Još 1956. godine Kristijan Dior je zajedno sa Edmondom Roudnisckim napravio parfem „Diorissimo”, sa nežnim mirisom ove biljke, koji i danas važi za jedan od najpopularnijih parfema u svetu. Inače, đurđevak se u parfemima uspešno kombinuje sa gardenijom, cvetom pomorandže, mimizom i frezijom.

Foto: Pixabay