Srpska malina suočava se sa brojnim problemima, a jedan od njih je i slaba higijena u proizvodnji, posebno tokom berbe. Moramo biti samokritični i priznati da su nam pošiljke već vraćane zbog mikrobiološke neispravnosti, pa smo donekle izašli i na „loš glas“ zbog problema sa higijenom. Na ovaj problem upozorili su još pre nekoliko godina uvoznici iz Evropske unije, a takva malina, kažu naši stručnjaci, utiče i na obaranje prodajne cene, pa svake godine iz Ministarstva poljoprivrede apeluju na primenu DHP (Dobre higijenske prakse).
Dobra higijenska praksa podrazumeva:
- Pravilan izbor lokaliteta/parcele za zasad – Parcela ne sme da bude u blizini mesta za odlaganje otpada, tretman otpadnih voda ili farmi, odnosno mesta gde se skladišti stajnjak.
- Korišćenje kvalitetne vode za navodnjavanje – Kvalitet vode za navodnjavanje može značajno da utiče na higijensku ispravnost plodova maline. Neophodno je koristiti čistu vodu dobrih hemijskih, mikrobioloških i mehaničkih osobina. Izvor vode ne sme da bude blizu izlivanja otpadnih voda, ili mesta gde se skladišti stajnjak. Takođe, nipošto se ne sme koristiti voda iz lokalnih potoka u koje se uliva kanalizacija.
- Pravilna upotreba stajnjaka – Poželjno je koristiti dobro zgoreli stajnjak, i unositi ga u malinjak tokom mirovanja vegetacije. Razlog za to je što mikroorganizmi – bakterije, virusi i gljivice iz stajnjaka mogu biti izvor kontaminacije ubranih plodova ako stajnjak nije unet u zemljište.
Higijena berača i osoblja – Štetni mikroorganizmi prenose se na plod prljavim rukama. Zato je neophodno ruke pre berbe prati sapunom, i po mogućnosti koristiti jednokratne rukavice pri berbi. Osim toga, ruke treba prati nakon svake pauze, upotrebe toaleta ili posle rukovanja sa zaraženim materijalom. Odeća i obuća berača mora biti čista, a nakit i satove nije poželjno nositi.- Zdravlje berača – berač treba da bude edukovan i odgovoran za svoj posao. Osobe sa simptomima povraćanja, žutice i proliva ne smeju da rade. Ako je došlo do rana ili posekotina, treba ih prekriti vodootpornim zavojem.
- Sanitarni objekti – toaleti – Za održavanje čistoće toaleta treba koristiti sredstva za održavanje higijene sanitarnih prostorija. Toaleti se moraju nalaziti u blizini parcele, ali ne u okolini izvora vode. U svakom momentu mora biti dovoljno toalet papira, čiste vode i sapuna.
Pravilno korišćenje opreme za berbu – Pre i nakon korišćenja gajbice treba temeljno očistiti, odnosno oprati i dezinfikovati. Oštećene gajbice koje higijenski ne mogu da se održavaju treba baciti.- Transport ubranog voća – Ako postoji mogućnost, za transport ubranog voća treba koristiti vozilo koje je za to namenjeno. Pre i posle transporta, vozilo se treba temeljno oprati.
Izvor: DHP, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Foto: AgroTV