Posle nekoliko teških i neizvesnih godina, pčelari u Pančevu i Južnom Banatu konačno su dočekali zadovoljavajuću sezonu. Prolećne kiše i uspešne prve paše vratile su optimizam, ali ga sada ugrožavaju posledice katastrofalnog požara u Deliblatskoj peščari i sve veća upotreba hemije u poljoprivredi.
Nakon niza sušnih i loših sezona, 2026. godina donela je olakšanje pčelarima u pančevačkom kraju. Povoljni vremenski uslovi tokom proleća, pre svega dovoljna količina padavina, pogodovali su cvetanju medonosnog bilja i obezbedili dobar početak sezone.
– Ova godina je bila zadovoljavajuća, jedna normalna godina. Prve dve paše, voćna i paša uljane repice, bile su prilično uspešne – kaže Vojkan Milutinović, pčelar iz Pančeva.
On objašnjava da su ovi rani prinosi vratili nadu i optimizam među proizvođače meda, koji su se prethodnih godina suočavali sa velikim gubicima.
Ipak, optimizam je kratko trajao. Nedavni katastrofalni požar koji je zahvatio Deliblatsku peščaru uništio je ogroman deo šume i dragocenih pčelinjih pašnjaka, što predstavlja ozbiljnu pretnju za buduće sezone. Pored ove iznenadne nepogode, pčelari se suočavaju i sa dugoročnim problemima koji tiho, ali sigurno uništavaju njihov posao.
Milutinović ističe da je sve veća upotreba pesticida i drugih toksičnih materija u poljoprivredi jedan od glavnih uzroka smanjenja broja pčela i vegetacije.
– Nekada smo imali prinose i preko 100 kilograma po košnici, a danas je uspeh ako izvučemo 20 do 30 kilograma – navodi on, poredeći današnju situaciju sa prošlim vremenima.
Dodatni problem predstavlja i nestajanje autohtonih, lokalnih vrsta pčela, zbog čega su pčelari primorani da uvoze matice iz inostranstva kako bi održali svoja društva.
Trenutno, najveći izazov za pčelare u Južnom Banatu predstavlja izražena suša. U nedostatku drugih medonosnih biljaka, njihova jedina nada je ambrozija. Iako je ovaj korov poznat kao snažan alergen za ljude, za pčele predstavlja ključan izvor hrane u ovom delu godine.
Cvetanje ambrozije pruža neophodan stimulans za razvoj pčelinjih zajednica i njihovu pripremu za predstojeću zimu. Dok se pčelari nadaju da će ambrozija ublažiti posledice suše, ostaje otvoreno pitanje kako će se dugoročno izboriti sa sve većim ekološkim pretnjama koje ugrožavaju opstanak pčelarstva u ovom delu Vojvodine.
Izvor: RTV
Foto: ChatGPT/Agro TV